Просветни гласник
И 3 В Е Ш ТАЈ КРАГУЈЕВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ
205
молим, да се одређена буџетом сума никако не умањи, ако се не може повисити. Бројно стање појединих кабинета изволеће видети г. минисгар из статистике, коју ћу у своје време ноднети. У јавној библиотеци, која постоји при краг. гимазији од 1866 год. има 2767 дела у 4:195 комада. Ове године повећан је број књига са 271 делом у 361 свеску. Из библиотеке су даване књиге на послугу три пут недељно. Број реверса за ову годину износи 846, док је целе прошле године бпло 466. Што је број књига у последње време нарастао, узрок је тај, што је највитаи ретаењем допуњен чл. 7 закона о печатњи, по коме сваки штамнар мора послати јавној библиотеци у Ерагујевцу по један комад од сваког нечатаног дела. Да би штампари ово наре^ење закопа могли боље и тачније да врше, требало би наредити, да пошта носи бесплатно сва та дела. Молим г. министра да изволи урадити што треба, те да ово буде. На набавку и повез књига одређује се годишње 505-20 динара. Да је ова сума врло мала особито за набавку стручних дела увиде ће и сам г. минисгар, с тога би добро било, да се иста повећа, чим натае финансијске прилике то дозволе. У каквоме је етању таколска зграда, познато је г. министру и из мојих многобројних изветаћа и из личног познавања. Мени је врло непријатно, да се упуштам у истраживање узрока, за тато да у Крагујевцу, одакле су први зраци просвете почели обаејавати ослобођену Србију, где је била прва српска престоница, и где еу прве основе свога изображења добили толики натаи важни људи — буде оваква неудесна зграда за школу; него ћу вам напоменути оно, што већ знате, али што не треба да ое^ане овде неспоменуто, да еу грађани крагујевачки и народ целог округа, узели на себе дужносг, да о своме трошку направе зграду за крагујев. гимнази ју. Ваш претходник, при поласку своме одавде са скупштине, изабрао је и удесио месго за исту, а г. министар грађевина наредио је, да ее план
за зграду што нре направи. Надам се, да ће се прављење зграде отпочети најдаље идућег пролећа, и да ће крагујев. гимназија, као прва по свомепостанку, на скоро бити смештена онако, како је требало одавно да буде. Молим вас понизно, да покрај толиких многостручних послова, изволите поклоиити пажње овој прекој потреби, која условљава опстанак овог завода. На послетку, дужност ми је још да извесгим г. министра о своме: У почетку школске године уписали су се: У I разр. оба оделења 86 ученика и 19 ученица. У II разр. 35 ученика и 7 ученица у III „ 31 „ „ 5 У IV „ 19 „ „2 „ У V „ 25 „ „1 „ У VI , 16 „ , и У VII „ 15 ученика. Свега дакле у почетку школске године било је 227 ученика и 34 ученице. Испит су положили: У I разр. оба оделења 76 ученвка и 17 ученица. У II разр. 31 ученик и 6 ученица, 3 III „27 „ „ 5 „ у IV „ 16 „ „ 2 V V „ 16 „ V VI „ 15 „ У У1Г „ 14 ученика Свега 195 ученика и 30 ученица. Од ових прелазе у етарије разреде без понављања испита: Из I разр. 34 ученика и 10 ученица, „ II » 15 » „ 3 „ „ Ш „15 „ „ 3 „ „ IV „ 7 „ „ 2 „ „V „12 „ , „ VI „ 12 „ _ „ VII „12 Свега 107 ученика и 18 ученица. Поправљају испите: У I разр. 16 ученика и 5 ученица V II „ 14: „ „ 2 „ У Ш „ 9 . „ 1 „