Просветни гласник
208
ПРОСТП РАЗЛОМЦИ
^4. У 1 бурету има 71% оке вина. Одатле се оточи 20% ока. Који је део вина •— бурета — оточен ? |20 1 / 2 :
71/ — 4:1 • 287 — 82 • 287
82_ = . ' 287 ^
15. У једног човека има 53% литра зејтина. То се све преручи у олаше које хватају по %. литра. Колико ће Флагаа зејтина изићи? (67/ 16 фл.).
Писмено 1в ^/=12- 1 = *1- ** • б -/ ' • \ /б 48' 8 48' 48 "48 = 40:42 = ^ = |ј.Или: 5 / в : > 8 = %Х% = 40 __ 20\ 42 21/-
З8. п5/ 21 = 304 : 63 = 4 52 /,. Или :
47. 12%:2 5 / 8 = ? (12% = ^;2% = 38 . 21 _304 . 63 3 ' 8 ~24 ' 24 = 38 . 21 3 ' 8
12/, : 2 5
38 8 _304 3 Х 21 Ж
= 4"/.,).
18. 88*/,:'/,=! (88*/. 1066
533 . 533 1066. /Г ' " 6 12 '
И-/х,- : 9 / 12 = 1066 : 9 = 118 4 / 9 . Или :
»»•/. ■■ '/. = 5 -?
118-/;, = 118'/,).
533
X
2132 18
19. Подели : 200% : % = ? 200 4 / 5 : 200/ 2 = ? %: 200% = ? 200% : 200% = ? %: 15% = ? 65 % 2 : 13% =? 64%: 8%=? 800%: 16% 00 = ?
18%,: 40% 3
16% 00 : 800% =?*
* У мојој наставничкој пракси дешавало се, да „слабнји" ученици на питање : „како се деле разломци разломцима с неједнаким именитељем" одговарају: „кад се подели бројитељ бројитељем, а именитељ именптељем." На ово су сами ђаци долазили по свој нрилици с тога, што за множење разломака разломцима постоји слично правило, које вели , да ваља номножити бројитељ бројитељем а именитељ именитељем. Но да се запитамо, је ли погрешно оно правило које сами ученици по неком нагону за дељење разломака постављају ? Није. Покушајмо решити један пример по том правилу:
Лреглед дељења разломака 1. Колико има врста задатака при дељењу разломака ? (Осам). Које су ? — Могу ли се свесги на мањи број ?
2. Како се деле разломци разломцима (с једнаким именитељима) ? 3. Како се деле мешовити бројеви разломцима (кад су једнаких именитеља)? 4. Како се деле целине разломцима? 5. Како се деле разломци целинама ? — Колико пма начина за дељење целина разломцима? 6. Како се деле мегаовити бројеви целинама ? — Има ли и ту два начина, којима се деоба може извргаити ? 7. Како се деле разломци мешовитим бројевима, (кад су једнаких именитеља)? 8. Како се деле цели бројеви мешовитим бројевима ? 9. Како се деле мешовити бројеви мешовитим бројевима (с једнаким именитељима)? 10. Како се деле разломци разломцима с неједнаким именитељима ? 11. Који је ту начин најкраћи? — На чему се оснива ? 12. Може ли се начин преокретања делитеља и множења с дељеником (место дељења) применити и код оних врста које се прелазе у одељку под А и код којих врста поименце ?
13. Какви бројеви излазе у количнику у задацима I врсте ? (Делине, мешовити бројеви и црави разломци). Откуда то долази ? (Отуда, што делитељ може бити мањи од дељеника или управо неколико пута — 2, 3, 4, 5 итд. пута — или 2, 3, 4, 5 итд. пута и још нешто преко тога, или
V.
2 /з
5/ . 2. = 5/ 2 = 2_% = % =у . у /в ' /з 8:3 2 % 8 / 3 2 3 ' Сад половине и трећине треба довести на шестине, и биће место 5 ј 2 = 15 | 6 , а место % биће г %. Дакле , V- % = 15 1«'- 1в |е = 15 -• 16 = По краћем начину пак иде овако: а 1 8 : 2 | 3 = 5 | 8 Х 3 ј 2 = 15 ј 16 . Нема сумње, ово је старо правидо лакше, јер се рад брже врши, ама ни оно није погрешно нити је за осуду.