Просветни гласник

214

П Р о с т и

РАЗЛОМДИ

падца. (И тако ће се иокрити свега б палаца). Сва та дрвца треба после примаћи једпо другом и заменити их једним читавим дрвцетом, а то ће бити дрвце од 6 палаца у дужииу, т. ј. 1 иодовипа од целе диније. Најиосле и на примерима ваља ове односе објаснити, као што је то већ на свом месту учињено. Само тако може се, по нашем схватању, отклонити механизам, кога има тако доста у рачунској насгави. Механизма има у свакој оној наставн која забацујући генетичку методу у напред прописује како ваља шта радити, а нигде не даје разлога таквом раду , нити се стара да предетави ствар у суштини њеној. Тако је оличен механизам н. пр. у оном правилу, које постоји за довођење разноимених разломака на једноимене или за множење разломака разломцима и т. д. Вар је довољно казати само, да се н. пр. разломак множи разломком тако, што се бројитељ множи бројитељем, а именитељ именитељем, а овамо не постарати се, да се разложи шта то управо значи , не представити ствар очигледно, не прикупити довољно примера за што потпуније расветљење праве суштине тих рачунских одношаја , не упустити се у оцену , како стоји добивени производ према множенику и множитељу итд ? У интересу што потпунијег и темељнијег поимања изнели смо у овим предавањима прилично доста примера, који се односе ни разноврсне прилике научног и практичног жинота. Тиме смо желели постићи не само то, да ова иначе по себи сувопарна предавања буду занимљивија, него и да сврнемо пажњу на то, како просги разломци имају своје огромне примене у животу и да рачунање с разломцима није тек онако нека залудница и дангубица школска, која има смисла само с оормалне сгране образовања духа ученичког. У тој цељи бирани су на извесним месгима и потежи комбиновани задаци, како би примена рачунских радова била што потпунија и јаснија.* Ва многе овакве

* Многи примери с комбинацијама више видова рачунања, који долазе посде свршеног сабирања и одузимања, носле множења и посде дељења разломака, кројени су по оним примерима, који се налазе у збирци аритметичких задатака од Котгеих а; но ни један такав задатак није употребљен с пстим цифрама које су тамо , нити је и један задат , а да није претходно засебно решен, и ако о томе у поменутој збрици ни спомена нема, а у исто време и да није тако удешен, да у резудтату не издазе буди какви бројеви и облици разломачки које је тешко схватити и на живот нрименити.

и друге примере (задатке) приметило се, да се по неким нашим средњим заводима расправљају по начину правила тројног или чак и једначина. Непотребност тога није нужно доказивати, јер иначе морали бисмо се запитати : на што се онда уче ирости разломци, кад ће се и оно што спада искључиво у њихову област расправљати другим начинима, којима ту није места ? Поред свију услова, који се траже те да рачунска настава не буде механична, не треба сметати с ума ни тај, да ова настава мора служити развијању самосталног мишљења у ученика. У том погледу имамо приметити, да не вреди то ништа, што ће ученик умети разрешавати задатке само онако како долазе редом по видовима рачунања или по извесним врстама. Главно је, да ученик има јасног прегледа о целокупном раду и да уме у свако доба, по стеченој извежбаности, расправити сваки задатак који му дође, а да му се не мора од стране наставника казати, којим ће га видом рачунања решити. Еолико сам могао у свом наставничком раду запазити, највеће се погрешке дешавају у расправљању задатака који долазе у множење и дељење разломака, јер често нису ученици са свим на чисто с тиме, да ли задани пример ваља решити множењем или дељењем. Исго тако греше често и у томе, који број и кад ваља узети за дељеник а који за делитељ, ако се задатак расправља путем дељења. У таквим приликама по неки пут дозвољавао сам ученику, да реши задатак онако како мисли, па на добивеном резултату трудили смо се разноврсним питањима уверити се, је ли задатак тачно решен или није и како га онда ваља решити. Но у већини прилика морао је ученик, пошто је добио задатак, показати сам разлоге, из којих држи, да неки задатак треба расправити множењем или дељењем и да овај број треба узети за дељеник а други за делитељ. Тако ваља махом и радити. У тој цељи и изређани су они задаци на страни 209. и 210. ове свеске „Просветног Гласника," остављајући свакоме, да и ту прописује правила, ако налази да су му потребна. Но, као што напоменусмо, поред овога ваља свагда имати и потпуног и тачног прегледа о целокупном раду из овог и оног вида рачунања или других рачунских радова, јбр то не само што олак-