Просветни гласник

О К О У ж

(ра11шт) имају „пигменталне пеге а , којима осећају еветлост, јер ка свакој пези придолази по један живац, који се даље не разграњава. Шта више имају ове животиње и „сочиво," али које им стоји одмах на мрежници и с тим заузжма место, које иначе стакластом телу припада. Штапићи у мрежници као и код главоножаца — обрнуги су напред. 4. Бодљокожп Са животињама које сљедују, сачињавају групу животиња која се са пуно права може назвати зракари, јер им је тело — и ако иначе различито —- махом зракасто, при чему преобвлађује код бодљокожих број 5; јер имају махом или пет зрака, или пет режњева. Од бодљокожих — које су све мороке животиње, — морске звезде имају „очи." Морски јежеви имају нешто налик на пигменталне мрље. Морски красгавци и м. лале (сппоМеае) немају никаквих органа за осећање светлости. 5. Безутробњаци Обухватају у се хидромедузе и корале. Прве су махом слободно живеће, врло за очи дивне животиње, особито кад су у свежој води где им пловљење није ограничено, те, као разапет штит, са разним привесцима лебде по води, преливајући разне боје. Тело им је — као код правих медуза -• прозрачно. Тешко их је очувати јер им је тело воденасго и на ваздуху одмах спласне, изгубив и облик и лепоту. Само се у аквариуму могу живе видети; а у кабинетима подобија од стакла (изливене слике) престављају нам облик њихов. Хидромедузе су иоследње животуње за које можемо тврдити да имају органе за осећање светлости. На име, на ивицама свога шеширастога тела имају пигменталне мрље или пеге, којима осећају светлост. Те пеге, или „очи" њихове, стоје у свези са живцем, који се провлачи у округ по ивици њихова тела. Корали су лишени слободиога покрета. Оскудева им у једно и сваки орган за оеећање светлости. Пола као биљке, ове животиње, непомичне као што су, само својим млогим пипцима (којих број јесте 4 или производ од 4!) прихватају и у своју шупљину мећу, од чега се ране и живот свој подржавају.

ИВОТИЊА 995 6. Праживотиње Ово еу све укупно сићакне животиње које се голим оком слабо могу и ириметити. Живе у водама и осталим за њих угодним течностима. Сићушност њихова, по себи је већ довољан разлог, да на њима нема довољно места, на које би се могао сместити и који орган за гледање. И оне га и ■—- немају. Пипање је и овим, као и свима животињама, које су слабог вида (па и слепоме човеку!) или су са свим лишене очију — главни орган и посредник измећу њих и спољашњега света. Што је животиња несавршенија, тим су и органи мање епециФисани. Еод њих цело тело врши пииање,, хранење и све Функције.

Ми смо на завршетку свога рада, којим ее није смерало да се стеку претензије строге научноети, која нам је такође мила, но којим смо желели да мање вичнима понудимо своју скромну потпору, коју један другом дугујемо ми, који радимо под школским кровом, а у кругу младежи, којој је намењена будућност, као што нама припада садашњост. И да подмладак наш буде властитељ будућности, а не будућност властитељ подмлатка, треба да припомогнемо ми. — — Ео ,је по потреби или из других разлога обратио пажњу и пропраћао садржину овог састава, коме је дат наелов „Око у животиња " могао је схватити главну мисао, коју смо имали, кад емо се првобитно, а и еад поново, попаштили да о овоме пишемо. Намера нам је била да орган гледања пропратимо према могућству кроза све ступње животињскога савршенства, од човека до последњег „очима" одареног створења, и да у главним цртама представимо и опишемо тај орган. По самој природи ствари исцрпљивоет предмета — за овај случај — није достижна. Еолико ли има животиња, савршених и несавршених, које имају чисто своје особине, које се с особинама класе или Фамилије у коју их ми увршћујемо, мало подударају 1! Исцрпљивосг предмета одвела би нае на бескрајно описивање појединих индивидуа, које не би било благословено оним користима и успе29