Просветни гласник
?','6
НЛУЧНА ХРОНИКА
сима које сваки од свога рада жели и који се успеси састоје и у пријатним осећањима оног ко ради и у користи, коју има онај за ког је рад намењен. Можда ће млога напомена моћи бити на угодном расположењу ком наставнику мале дечице, или ком одраслијем ђаку, и кад дечица, поводом тога,
на своје очице свесније буду гледала, онда ће то бити уједно и задовољење ономе ко им је у томе припомогао, било усмено, било нисмено. На Ов. Саву, 1881. год. у Београду.
ЋЗЉЛГЧХИА. ХРОНИКА VII ЗЕМЛ.0ТРЕС У ЗАГРЕБУ
Двадесет осмог октобра 1880 годпне, донеше готово све новине немилу вест, да је Хрватска престоница, Загреб, јако пострадала од земљотреса, који се тога дана десио у 7 сати и 35 минута из јутра. За овим нрвим потресом дошао је други а после једног сата још и трећи али слабији од оба прва. Већ одма после првог потреса огрезе сва варош у нрашину; оџаци, зидови, кровови попадаше, цреп са кућа одпадаше и засипаше улице. Дрква светог Марка, св. Еатарине и Францисканска јако су оштећене и мало је остало па да се сурвају, а лепа саборна црква је највпше пострадала. На владикином двору , универзитету показаше се већ одма многе пукотине а то се исто десило и са многим другим зградама. Број тада срушених зидова износио је на 500 а оџака преко 1000. Но још се становници нису повратилп ни од тог првог нотреса, кад с. тра дан 29 октобра осетише се оиет више новпх земљотреса а 30 у 5 сати и 30 минута јави се један јачи потрес; за овим у II сати пред подне други а у 25 минута после подне тр;ћи и најјачи. Становници се поплашише а многи нобегоше. Све се радае затворише. У околинн Загреба су многи замди и виле срушене а тако исто и цркве у околним селима. У Сомбору се многе куће срушиле а тако је било и у Варадину и Гор. Карловцу. Усљед земљотреса отворише се два врела извора , један еод Загреба а други код Гор. Карловца. Први који .је избио близу села Ресника, иосио је са собом и неки фини мрки песак. 1 Новембра било је опет земљотреса у у Загребу и то преко ноћ од У 4 на 1 сат; пре подне тога дана друга два а у вече још један око '/2 7 сати. Сутра дан 2 Новембра није се земља тресла а то је мало умирило становнике. Значајно је то, да од људи није много страдало; само .је један умро, 5 су тешко а 20 лако рањени. Но није само Загреб и његова оближња околина страдала, од земљотреса. „Српске Новине." од тог времена донеле су сасвим опширан извештај о мести ла и времену где се и кад се земљотрес јавио, зато
се ми нећемо ни упуштати у те нојединости на овом месту. Наша цељ није да набрајамо места, опасности и штете претрпељене од тог природног иојава, него ћемо посматрати земљотрес у опште а овај у Загребу посебице с друге стране. Делови земљине новршпне нису у чврстој непромењивој вези једнн с другима, него су усљед непрестано дјејствујућихсила подложни честимизменама. Тако иас уче геолшка дата, да они предели,. који сад представљају суву земљу, да су онн некад били под водом. Те промене новршине земљине нису биле само некад него се збивају и дан данас на нашим очима. Део разан облик иовршине земљнне ностао је и по стаје усљед непрестано дјејствујућих природних сила на њој и у њој. Да би још боље себи те процесе нредставили, људи су иокушали да их оиитом изведу и докажу. За ту цељ узете су кугле од растопљеног каучука и остављене да се поступно ладе и таки су опити испали савршено новољно за руком. Кад се ночела таква кугла да лади и да се скупља, постадоше на њо.ј дубине и висине, набори, скретања и пукотине сасвим сличне онима, које видимо у великом размеру на земљиној поврншни. Осим тога ваља узети на ум, да је и уплив разрушљивих атмосФерских снага од врло великог значаја при промени земљине површине. Говорећи у једној од пређашњих „Хроннка," споменули смо, како је земљина унутрашњост све тонлија што се више у њу улази. Ово је физички Факт основан и необорив. Усљед ненрестаног дјејства геолошких сила, као год и у оној лопти од каучука, догађају се у унутрашњости земљиној многе промене од којих по гдекоје пзбију и на површину и јаве се као земљотреси или вулканска избацивања. Земљотреси су свакидашње појаве: кад би имали вести са свију места на земљи, ми би се зајиста уверили да се свагда ма који део земљине површине тресе. (Хумболт). Земљотреси нису ништа. друго, до потреси већнх или мањих дслова земљине коре и ностају усљед каквог