Просветни гласник

Н Л У Ч Н А X

Р О Н И К А

22?

удара или пада но увек усљед сила, које дјејствују из унутрашњости земљине ка површини. Овај удар или потрес, од почетне тачке расиростире се нрема новршини као и на све стране кроз камениту корУ земљину а брзина и правилпост саопштавања и преношења потреса, или како се овде зову, земљотресних тадаса, зависи од јачине удара, од правца у ком дјејствује н од прнроде стења по коме се простире. Удар ил.и потрес који постане у унутрашњости земљиној до год иролази кроз земљину кору, простире се непрекидно, и тек на површини земљиној кад се то кретање на један пут прекине, тај се потрес јави у свој својој снази. Само пак дјејство потреса на новршини разно је и зависи од природе самог земљишта; ови ће бити другојачи у чврстом камену а другојачи у лабавом и песковитом земљишту. Колико се далеко може прострети дјејство једног земљотреса, ноказује земљотрес у Ллсабону од 19 Октобра 1755 године, који је обухватио земљиште четири пута веће но цела Јевропа. Брзина простирања износила је 390 до 500 метара у секунди. Слаби потреси земље, као што смо и ми сами имали прилике прошле године да осетимо овде у Београду, нроизведу само слабо дрхт.(ње земље; кад је удар јачи, онда се на површини земљиној крећу лабаво прнвезани предмети. Кад је удар још јачи, онда падају оџацп, пуцају зидови , руше се куће, земљина кора добија пукотине шта више и њени појединн делови нромену свој нрвобитни положај, упадну или се издигну, стари извори пресуше и нови избију, из пукотине и рупа у земљиној површини покуља вода а најпосле усљед тога постају и привремени мали вулкани. Тако је то било кад је оно на оном острву у Дунаву код Бабакаја, близу Градишта из пукотине земљине покуљала вода; тако је и 28 октомбра било код Ресника близу Загреба. Многе земљотресе прате и по неки звучни појави као што се и у овом случају код загребачког земљотреса на више места чуле потмуле подземне тутњаве. Врло често се тресу и велике водене масе у океанима а то у љед усколебаног дна морског и околних обала. Море онда јако нарасте, пређе уобичајене обале и ночиви грдне штете и поплаве, као што је то било при једном великом јужноамеричком земљотресу. Сваки земљотрес има правац и брзину којом се његови таласи простиру. Из нравца и јачине таласа, који се може приблпжно одредити, покушао је Р. Малет да нађе почетно место или средпште земљотреса и ако не сасвим тачно а оно бар приближно. Тако је нађено за неке земљотресе да им почетне тачкепадају између 1'д до 2'/., геогр миље иснод површине.*) Што се нак тиче учестапости наступања земљотреса, то је одавна позната ствар, да се извесни нредели врло често тресу. На првом месту долазе зем-

*) Вг Гпес1псћ РГаЈТ «ИЈеЈзег ЕгсШе&еш)

љишта начичкана многим дјејствујућим вулканима ; ови земљотреси или су претече вулканских избацивања или се с њима једновремено јављају и у тесној су свези са њима. Ми ћемо их назватп вулканским иотресима и сматраћемо нх да су чисто локалног значаја, јер постају са свим усљед истих сила, усл^ед којих постају и вулкани :усљед напрасног развића или ослобођења сувишних нара у ком случају водена пара игра главну улогу. Чувени Хумболт сматра вулкане као заштитне и осигуравајуће вентиле, кроз које излазе непотребне паре и гасови. Чисто локалне ирироде су и они земљотреси, који постају усљед подземних сурвања, као што то често бива у пећинском или иначе шупљем земљишту. Топли извори одпосе земљи чврстих састојака; израчунато је да најхамски извор износи годишње на 100 милијуна кубних стопа слане воде. Ако номислимо да она тече од незапамћених времена и ако узмемо у рачун само 2000 година, онда излази да је само тај извор изнео из земље '200.000 милијуна кубних стопа слане воде а с њом толико чврсте соли, да би се у ту шунљину сместио читав брег. Оваке иросторије и шупљине у унутрашности землзиној сурвају се и тиме производе потресе, који се онда нростиру до површине земљине. Далеко су важнији и у свом дјејству опаснији а у исти мах и најчешћи нотреси земље они, које можемо растумачити променама које постају као и у оној кугли од каучука, т. ј. земљотреси који постаЈу напрасним променама у слојевима земљине коре. Њих има кајвише онде, где су слојеви земљини највећма поремећени, и то пре свега у брдским ланцима, који нису ништа друго до поремећени делови земљине коре. Овде долазесви средњоевропски потреси око Ална и Апенина. Али и они нредеди у којима су извршене знатне промене у нивоу земљишта, сматрају се као места повољна за наступање земљотреса и у њима су земљотреси доста честе појаве. Такве су земље на пр. Сицилија и западна обала Јужне Америке, кроз коју се протеже кордиљерски ланац брегова и тамо су земљотреси тако рећи свакидашња појава. На против, простране равнице, као на нр. оне које се пружају из северонемачке равнице па кроз целу Русију до Бајкалског Језера, тресу се врло ретко. За последњих неколико година су алниски земљотресн тачније студирани и многи аустријски природњаци су доста доприиелн да се они добро испитају и проуче. При томе се увидело, као да су земљотреси у Алпима и Апенпнима везанн за извесне потресне линије, и јављају се само на њима час овде а час онде. Такве потресне линије пролазе неке попреко кроз планинске ланце, а неке иду дул њих. Оне су у већини случајева већ у напред обележене орограФским распоредом или каквим нриметнимзнаком. Таких линија