Просветни гласник

198

В. Л Ч К К Г И М Н А 3 И Ј Е

Дужноет ми налаже , да кажем г. министру, да је закопон о уређењу гимназија (§ б, тачка 14) прописано, да се у гимназијп предаје експериментална Физнка, да је Физика Ганоа, која је у наше гимназије уведена, елементарна, и да се у Франпуској предаје у њиховим лицејима, где долазе много спремнија деца, па по томе да би требало, да се за наше гимназије или напише експер. Физика, или да се преведе каква друга Физика, која би нашој потреби и развитку наших ђака одговарала. ^ 4. Ђаци виших разреда жалили су ми се више пута, да им Физика највише посла задаје, и да им је најтежа; јер због огромности пропиеане књиге, наставник мора велике партије уједанпут да прелази, и да још он добро и разумљиво не тумачи и не експериментише, да би морали или напустити све друге предмете или Физику. Ово је био узрок, те сам внше пута сам, а најпосле и са саветом овластио наставника Физике, да ради оно, што сам у трећој тачци казао. Но, и ако је ово учињено, ђаци нису престали да ми се жале на количину материјала, који из Физике Ганоа имају да савладају. У вишим разредима дата су но 2 часа недељно немачком језику, док Француски и латински имају по 6. Еако у граматици Траутовој нема никакве систематике граматичне, а са 2 часа недељно, није могуће наставнику, да их са овом упознаје, то су

м.) „Земљопис" у I р. 16. Јануара, у 11 и III р. у иочетку Фебруара ов. г.; ј.) „Јестаственица" у I р. 1 одељ. око половине мес. Априла, у I р. 2 одељ. у почетку Марта, — исто тако у II раз., у III р. на крају Марта, у V разр. крајем Фебруара. у VI р. у почетку, а у VII р. крајем мес. Марта ; к.) „Физика" у III р. крајем Априла; л.) „Практ. геометрија" у IV р. 5. Априла ; љ.) „Геометријско цртање" у I р. у половиии Априла, у II р. у почетку Марта , у III р. у првој полов. Маја, у IV до VII р. предавано је слободно цртање; м.) „Физика" „Хемија," „Меканика" и „КосмограФија" у IV, V, VI и VII р крајем Априла; н.) „Историја светска" у IV р. крајем Марта, у V р. исто тако, у VI р. крајем мес. Марта, у VII р. крајем мес. Априда.

ме ђаци из VI разр. при полаеку на скунштину молили, да један час из историје света, коју у том разреду предајем, узме нае/гавник немачког језика, те да их у основима немачке граматике утврди. Ја сам ову њиову молбу изнео пред савет, и 0Ва З ЈУ Ј е уважио. Остале моје часове узели су наставник Математике и Физике. Велика је потреба, да се у овом погледу, као и у погледу тачног одређења, шта се има предавати из немачког језика учини по предлогу савета, који сам поднео г. миниетру 2. Јуна 1879 г. Бр. 318. 5. Наставници су се служили овим књигама (за сваки предмет није ни прописана „ручна" књига): а) „Наука хришћанска" је предавана у свима разредима по пронисаним књигама: „Историји цркве", „Хришћ. катихизису" (новом) и већој „Историји цркве" (за IV и V раз.). У V р. је диктовано до 9 писаних табака о неким одељцима, нарочито „о ширењу хришћансгва", и „о српској цркви". Наставник се служио делима Филарета, епископа Черниговског, Гудакова протојереја, Гуварца и Никетића. 6.) „Српски језик" у I, II и III разр. предаван је по Новаковићевој „Орпској Граматици" деловима I, III и IV. У IV р. „Стари словенски језик" је предаван по Миклошићевој „Уег§;1е1сћепс1е ОгаттаИк <1ег вГгтсћеп бргасћеп", I и III Вап<1. Диктовано је (ђаци су писали сами код куће) 12 писаних табака. Ђаци су поред тога, нарочито за облике имали и Ј. Живановића „Извод из ст. слов. граматике." У V р. „Теорија прозе и појезије," предавана је по делу „ГоеШг, Еће1опк шп1 ЗМКбМк" од \Уаскегпа§-е1-а. Диктовано је — већином ван часова — до 20 писаних табака. Поред тога су ученици имали у рукама (за неке партије) и Вујићеву „Теорију прозе". — Примери књижевних облика показивани су из Вуловићеве „Српске читанке" (III књ.) и из бољих наших аутора. У VI и VII р. „Историја српске књижевности" је предавана по књизи Новаковићевој, уз читање примера из читанке и др. писаца.