Просветни гласник

245

књиге нема) бити неће, те с тоГа су, по његобом мигаљеву, за напредак у српском језику од сада много лешии но до сада изгледи. За бољи пак напредак овога језика требало би по мишљењу дотична наставника : а) израдити детаљни програм за предавање, б) израдити боље и потпуније читанке и в) досадашњем броју часова бар у нижим разредима, недељно још по један час додати ради тога да се ученици у лепом и правилном читању вежбају. 9. 0 народној и оиштој Историји и о наиретку из тих наука. — 0 ручним књигама за општу и народну Историју говорено је још у почетку у тачци 5-тој , а о изменама које би по мишљењу савета прооесорског и дотичног наставника ваљало у наставном плану за предавање Историје у нижим гимназијама чинити, напоменуто је у говору о тачци 4-тој минисгарског расписа. Све гато би се још имало у овом обзиру да напомене, своди се на ово: 1. Успеси постигнути предавањем народне и опште Историје по себи су такви да не могу ни најскромније захтеве у изучавању Историје задовољити. 2. И ако дотични наставник у свом извештају вели, да је у предавању Историје и културна страна појединих еноха у обзир узимата, ипак се ђачко знање и разумевање у томе на испитима показало толико да собом и не заслужује да се знањем назове. 3. Предавање Историје по мишљењу савета проФесорског моћи ће само тако имати видна успеха, ако се предавањем буде од поззатог нр-нознатом корачало: најпре говор о иеторијеким личностима нагаег народа (уз земл.опис), па онда говор о нашем народу , и тек онда говор о читавоме човегатву. Ето загато савет проФесорски мисли, да је предавање опгате Историје у нижим гимназијама неудесно, и да је треба одатле саевим уклонити; ето загато савет проФесорски мисли да су гаколским књигама и у предавањима историје они кратки прегледи образованосги једног или другог народа, у једној или другој епоси, права тортура за неразвијену памет ђачку; ето зашто савет проФесорски мисли , да би једном ваљало еа досадагањим начином писања и предавања Историје у нашим

гакоЛама раскинути, па у место једностраних тежња, погЛеда и расматрања , у предавања нагае Историје уноситИ опу грађу, која је ученицима на основу изучавања свога језика и своје књижевности позната, или им је инаЧе приступачпа, Вавргаујући говор о Исгорији узгред напомињем, да се зарад прегледа културе поједипих еноха у Историји дотични наставник, према његовом извештају, у предавањима служио историјама Хелдо-Корвиновом, Оникеовом, у колико је ова последња отштампана, а у нашој Иеторији чланцима Срећковића, Мијатовића и Крсгића гатампаним у Гласницима; народним пак песмама није се помагао, јер ученици на испиту ни једне народне песме не знадоше. 10. 0 немачком језику. — Већ је у почетку напоменуто, да предавање Немачког језика бива по ОлендорФовој медоти и да је према томе више практично него ли теоријско. 0 предавању немачког језика савет проФесорски имао је само то да напомене, да је зарад ђачког напретка у овом језику желети, да се садашња граматика написана по ОлендорФОвој медоти све донде задржи док се не би којом другом бољом и удеснијом књигом заменила, јер се овом методом у учењу немачког језика постижу резултати, какви учењем по старијој медоти никада нису добијени. Дотични пак наставник имао је са своје стране само то да напомене, да учење немачког и у опште страних језика у нашим гимназијама мора ићи све донде страннутицама, докле год се не би разне методе тих језика у самој практици страних завода проучиле, и за тај би посао ваљало нарочито спремне људе изаслати; то је своје мишљење ов јога пре две године у једном свом извегптају министарству саопштио (Вр. 81. 1879. год.), и при томе мишљењу он и данас оетаје. 11. 0 ириродним наукам а, училима, раду и о наставном илану тих наука. У предавању Физике употребљавана је мала Бопова збирка Физикалних апарата. „Осим ових справа, послужио сам се врло удесно, вели дотични наетавник, неколиким справама, што их је конструисао и направио г. Директор ове гимназије. Поред тога и сам сам удешавао неколико справица за, проетије опите."