Просветни гласник

КЕ НИЖЕ ГИМНАЗИЈЕ

у II, III и IV разреду недељно два пут из немачког и једнол из рачуна Но поједини наставници давали су домаће задатке из појединих предмета и ван распореда прошесорског савета. Тако је из практичне Геометрије дават по један задатак недељно, кад један кад два из српског језика, тако исго давати су, премда ређе, задаци из Минералогије, Ботанике, Зоологије, Хемије и КосмограФије. А какви су ти задаци видиће се из ових неколиких прлмера : 1. Из Алгебре: да се у најпростијем облику представи израз. 6 аћ / с+с1 с1 \ 0 ~3с—<Г~ ( 1 3~) Да се изнађе неколико прибдижних вредности раЗЛОМКа 8,1415926 2 .... 2. Из Рачунице: 100 комада треница купљено за 45,8 4 динара, колико ће се одвадити одатле за 7,2 5 динара, колико ли нак узети за 13 дук. 10 ,53 динара? Кад помешамо 24 Е. л. шенице по ШУ± динара? и 26 Е. л. ио 18'/ 2 динара , па хоћемо да добпјемо десети део цене : колика ће бити добит, и пошто је Е. л. номешане шениде ? Један трговац нлаћа риФ чохе у Бечу 6 Фор. 27 кр. — колико ће динара тражити за метар те чохе у Београду са добитком 26°ј 0 ? 3. Из Ботанике: давато је ученицима да помоћу Флоре одреде 5 — 6 њима непознатих бшвака. 4. Из Космографије: давати су задаци који се тичу геограФске дужине или ширине ког места на пр.: колико је сахати у Бечу, Берлину, Паризу и. т. д., кад је у Баљеву подне ? Или, како стоји поларна ' звезда према хоризонту у Бечу, Берлину,] Паризу итд.? 5. Из арактичне Геометрије: било је двојаких задатака: једни су конструкције, а други радови у пољу — као : да се подигне и спусти управна на артији или табли, и. т. д., да се сними кривина реке и. т. д. Вадатке ове наставници су поправљали , но своје поправке нису сви на један начин ученицима саопштавали. У неким предметима ти су задаци поправљани код куће, па по том у школи сваком ученику понаособ погрешке саопштаване (у српском језику); у неким су предметима погрешно шзрађени задаци по који пут на часу поново рађени и објашњавани (у практичној Геометрији, Рачуници и Алгебри), но обично су поправке ван часа у сваком задатку чињене, па су тако доправљени

задаци ученицима враћени. У немачком језику, поред ноправака ван часова, чињене су покашто поправке и на самим часовима : раздати су задаци, па је снда један погрешно израђен задатак реченицу по речевицу прочитан и од појединих ученика тражено да сами погрешке означе и поправе , па пошто би на овај начин све погрешке у једној реченици биле нађене и поправљене, онда би наставник тако исправљену реченицу поновио и наредио да је сви тако поправе. 7. 0 иредавању науке хришћансне и о утицају тога иредавања на дух и морал ђака. — У овом питању имао је савет про®есорски најпре да напомене да би за напредак верозаконске наставе било веома важно и преко нужно да се за учитеље вере постављају редовни про®есори из свештеничког реда, јер савет про®есорски мисли да само онај може помоћу верозакона на морал и дух ђака неограничено утицати , који је скоро непрекидно иеђу ђацима, а са својом ш.ирином знања стоји на тој висини, да је кадар цео ђачки хоризонат прегледати и све што је у том хоризонту на корист своје наставе употребити. Осим тога имао је савет про®есорски у овом питању да напомене, да би било већ крајње време, да се за верозаконску наставу удесније ручне књиге напишу, јер садање књиге по своме језику и стилу такве су , да не само иду на штету насгави из српског језика, него су из истог обзира и по саму верозаконску наставу од штете. 8. 0 сриском језику. — У српском језику још једнако има знатан број неспремних ученика, тако да тај предмет у томе обзиру , после немачког језика сгоји први по реду. Но не еамо то, него се и међу самим бољим ученицима у знању свога језика опажају толике празнине, да због тога и само учење немачког језика рамље ; још је доста знатан број оних ученика који још ни падеже не умеју љуцки разликовати, још је доета велики број оних који ни глаголских времена не познају. Као главни узрок овакоме појаву дотични наетавник у своме извештају налази у томе , што се до сада због немања ручних књига морало много времена на диктирање губити , но за у напредак тога недостатка (осим словенског језика где ручне