Просветни гласник

247

18. 0 мапама за земљоиис и 0 иредавању земљоииса. — У предавању зекљописа дотични се наетавник служио за Физичну геограФИЈу Сидовљевим картама а за политичку Геогра®ију Европе Еипертовом картом, и ове су карте веома удесне. само је штета гато Сидовљевих карата нема свију (нема за А®рику, јужну Америку и Аустралију), а оне би се могле лако набавити. Предавање земљописа ограничено је на књигу и мапу; ван школе под ведрим небом, није ништа показивано , јер се и у соби све дало објаснити — вели у свом извештају дотични наставник. 14. 0 цртању и красноиису и о часовима цртања ; о другим вештинама и њиховој иотреби. —Осим цртања, краснописа и обичног црквеног певања друге се вештине у овом заводу и не предају јер за то учитеља нема. У цртању и краснопису опажа се знатан напредак , и нема тога ученика, који би у том послу био запуштен, као што тога у другим предметима има. Ва чаеове пак цртања и краснописа савет проФесорски мисли да их не треба смањивати , јер цртање осим васпитне вредности има и своју особиту вредност , нарочито у изучавању природних наука и техничких послова. За остале пак вештине (певање, музику и гимнастику) савет про®есорски држи да би било крајње време насгати да се те вештине у нашим гимназијама одомаће; наш је народ познат да има и талента и воље за оваке вештине, па би с тога - било грешно , ако школа не би ове лепе особине и еклоности у своју корисг могла употребити. 15. 0 увођењу занатских иослова у гимназијама. — У овоме питању савет про®ееорски еа свим је противан, да се у наше гимназије ма и ниже разреде, уводе какви год занатски послови. Савет проФееорски налази да је цељ гимназијама еасвим друга , а не занатлије да спрема; цељ је гимназијама васпитање и образовање младића , без обзира на позиве и задатке, што ће их њени питомци у доцнијем животу имати ; њена је цељ стварање умова и карактера без обзира на потребе једног или другог реда друштвеног, једне или друге материјалне оскудице. Осим тога савегу проФееорском је лознато да покушаји оваке врсте

нису чињени ни у гимназијама других напреднијих држава па е тога држи , да би оваке покушаје, ваљало оетавпти њима да нам у томе буду вођи и пример, као што су нам и досад у другом које чему бивали. А за занатске послове савет нроФесореки држи, да је њима место у еадагањим реалчицама; те школе и онако не чине никакве засебне целине, њихов програм и онако није удесно заокругљен, ђаци тих гагеола и онако се ретко на друге ко,је вигае школе одају, но у том случају ииао би се за њих израдити нарочити програм (програм обичних занатлијских школа) и ђацима из њих не допугатати да без претходног гимназијеког испита у гимназију прелазе. 16. 0 разредима који су иреоитерећени. часовима и о расиореду иредмета на часове. 0 оптерећености појединих разреда говорено је у тачци 4-тој, и казато је шта о томе савет про®есорски мисли. Што се пак тиче распореда предмета на часове у томе се досад по могућности мотрило да два тешка предмета никад један за другим не дођу, и да после подне увек лакгаи предмети дођу, премда се ово због многобројносги предмета и часова није могло увек поетићи. 17. 0 ванредним одморима ученичким, — У овој школској години ванредни одмор дат је само 1-ог Маја , и тог су дана ученици с наставницима цео дан ван вароши цробавили. Тај дан био је остављен ученицима, да се по обичају проведу, но поред тога они еу се тога дана бавили прикупљањем ствари за Јестаственицу и практичним решавањем задатака из Геометрије , све под надзором својих наставника. 18. 0 наставничким изостанцима и о застуиању часова. — У овој гаколској години учињено је наставничких изоетанака : 1. Из немачког језика у II, III и IV разреду — -56, и то нешто због болести, а негато због тога гато је дотични наставник био одређен да основне школе прегледа. 2. Из земљописа, српске и опште исгорије 26. и то највећи део тих изостанака учинио је дотични наставник имајући одобрење министарства за одсуствовање а еамо неколико изостанака без