Просветни гласник

ВОТАНИЧКА ВАШТА У БЕОГРАДУ

253

на јадранском мору и у Келну на Рајни. Ова последња стоји у вези са зоолошкои баштом, основана је на акдије и таво добро уређена, да нривлачи многе домаћеи стране посетиоце, те које од улазне таксе, које од продаје биља и цве1)а имају удеоничари на уложени канитал лепе дивиденде осим задовољсгва, које без суање осећају што су непгго сгворили, што суграђанима им служи поуци и разабрању а чии могу да се и пред туђим светом похвале.

Шта све ваља да се у нагаој ботаничкој башти још уради, те да буде оно, што се у новије вреие од подобних завода иште 1 Којим ће редом послови, које идем да побројнм у нашој ботаничкој багати да сљедују, то зависи од многога чега, гато за овај пар не може да се предвиди. Кад чему буде време, за што се кад буде прибрало оно што треба, то ће с месга да се и предузме. Један од главних радова, прављење и засађиваље биљних група започето је већ, као што је нре речено, лањског лета, а кад ће да се свргаи зависиће од наше усталости али и од гдекојих других прилика с којима ми свакад не располажемо. Полазна је тачка биљним грунама место у нлану обележено бр. 13, а оне ће се наставити у правцу стрела (-* у слиди) и то тако, да ће већу, јужну партију багате заузети дикотиледоне и гимносперме, а мању. северну монокотиледоне и криптогаме. Ређању група служи за оенову дело: Ноокег & ВепМшп Сгепега рЈапкгиш, Бопскт 1874 — које је већ преко половине изашло, а без сумње пре ће бити готово него наша ботаничка башта. За ређање врста у групама не могу да се правила прошшу; то понајире завиеи од природе самих биљака, за тим од магновених потреба и прилика свакојаких, а мора да се оетави вољи и укусу онога који баштом управља. Други за нашу башту особито важан рад то Јв довођење воде. што се на вигае начина може да постигне а у нашим приликама биће по моме миш* љоњу најиоузданије и најјевтиније ако се доведе од тако зване сакачесме. На ту цељ ваљаће ту да се озида покривен убао (гезегуојг) за воду, што од употребе претиче, да се у подземном. каналу

кроз гвоздене чункове проведе у главни басен ботаничке баште (бр. 7), а отуд ће моћи да се растури у омање басене, од којих су за сада само два обележена (под бр. 8.) а касније ће моћи нрема потреби да им се број новећа. На зидање ресервоара и басена мораће тпто бољи материјал да се употреби, што би друкче честе репарадије мали буџет баштенски крњиле, а гато је важније, водене би се биљке којих се ради басени подижу чеетом квару излагале. Треће гато ће имати да се нредузме, то је зидање зграде за слушаоницу, ботаничку библиотеку и музеј. Где се сви вакултети, што чине свеучилиште, од једиом заводе, ту се обично упоредо иодижу слушаоница и башта; у нае пак где се истом из ниже школе има да развије универзитет, ту ће зидање слушаонице да заврши, управо да крунише завођење ботаничке багате. У којим ће размерима имати та зграда да се озида, то ће зависити од многога чега гато је сад излишно да се спомиње, јер ће и онако у евоје време то да буде нредмет особеног, детаљног плана. Ево како ја замишљам, да та зграда у главноме буде. Има да представи дугуљаети четворугао, коме ће од два дужа платна једно да буде окренуто Дунаву а друго ботаничкој башти: да има пет главних одељака : у средњем , најширем одељку са стране Дунава да буде слушаоница, а еа стране баште према главном басену за воду, где ће се улазити у зграду, да буде простран трем, у коме ће да буде изложено све оно што је за предавање потребно, а ту ће моћи и ученици да се веџбају у радовима, који су ботаничару потребаи. Ова ће партија зграде имати да буде нешто у багату пуштена — на прилику алтана, да би се тако трему прибавила јача светлост коју споменути радови захтевају. Два крајна одељка зграде, источни и западни, заузела би ботаничка библиотека и хербар, а два средња, по среди преграћена, служила би за радионице про®есору, чувару и послужитељима, који ће ту имати на ботаничким препаратима, хербару или другом чему да раде. Доста су за ботаничку башту постали важни и камењари (госћегв), особито у новије време, од како се увидела потреба с једне стране, да се