Просветни гласник

ИСТОриЈА И

2 6 3

добивеног уверења у пракси покажем, где је место историји српског народа, а где општој. Али, и ако ова мисао о месту историје иије баш са свим непозната, сме се тврдити и то, да многима није ни позната, и да има места, да се о њој која реч проговори. Главно је то, да се миеао не може сама наиред кретати, нити што год за себе издејствовати. Њу ваља оживети у свести више људи и показати њену потребу за некога, на ћемо је одмах видети остварену, а посде кратког времена и иоследице њеног остварења Методика говорећи о земљопису и историји, даЈе им ведику важност. А и ко не би давао важност познавању земље и онога што је на њој, кад ту и јесте све, што човек зна и може да зна. Ади је гдавно то, што нам методика казује нравац, иут, кога се ваља држати, па да се земљопис изучи како треба. 0 томе ћу ја казати своје, кад буде посебице реч о земљопису, водећи наравно рачуна о нашој данашњој основној шкоди. Важност иак историје, нарочито историје свога народа, без сваке сумње уме сваки образован човек високо ценити, На сваки начин сдавне борбе наших нредака са непријатељима нашег народа, морају одушевљавати и чедичити свакога, па и маде ђачпће основне школе, а деда културе нашег народа, колико их је код њега бидо, ностицаће свакога на рад у корист и за напредак свога народа, па и за децу биће од доброг угицаја. — Историја општа за образовање карактера има тако млого прнмера, да се не логу сви испричати. Она је пуна примера за самопрегоревање као и за кукавичлук, за правду и неправду, за родољубље и неродољубље, из симпатију и антипатију. Од ових иримера за основну школу ваља избрати за децу оно, што она могу појмити и и што ће за рана будити у њима љубав нрема свему нгто је добро, и изазивати гнушање и одвратност, према свему што не ваља, а то у основној школи и тражи методика одисторије више него ма шта друго. Толико у кратко о препоруци методике за земљонис и историју, јер доиста сувишно теоријско разлагање нема овде места. Редом ћемо претрести замљопис и историју у III разреду, па земљопис и историју у IV разреду. 1. Земљопис у III разреду И ако високо ценим стручност писца земљониса балканског полуострваза III разред наше осповне школе, и ако он заслужује велику хвалу за овај свој мади посао, као и за своје веће радове у својој струци, ипак морамо рећи да земљопис за III разред није написан онако како треба. Нема се ништа Рећи против саме садржине књижице, ади правац који је при писању књижице узет, и њена непотпуност, не могу се одобрити за основну шкоду. Може бити,

да онаква књижица мо :ге коме бити и од користи, али је сигурно то, да онај, који зна, како треба обрађивати земљонис у основној шкоди не може дозводити, да се ђаци III разреда основне школе служе онаком књижицом. Одмах на првим странама књижице види се, да се, при нисању књижице, није у обзир узело начело поступности у давању геограФских појмо ва. Већ ова једна погрешка била би доста јака за одбацивање ове књижице, иа и ако би друго све било иотпуно израђено. Тако на ирилику, у почетку књижице одмах настаје изучавање целог речног система кнежевине Србије. Само се по себи разуме, да деца не могу тај систем јасно иојмити, па макар да је наставник најспособнији човек и да су му на руци бог зна ка^ ква наставна средства. Одмах се нрича о Западној Морави; о њеном извору у пданини Годији; о рекама, које утичу с леве и с десне стране у Мораву; о њеном саставу са Јужном Моравом и т. д. и т. д. То исто бива и са другим рекама. Ирича се о Дрини. како извире иснод Дурмитора, о Кодулари, Ибру, 'Гимоку. Очевидно је, да деца, која тек знају нешто о своме округу, пе могу јурити тако брзо по Херцеговини и Старој Србији те тражити изворе и утоке појодиних река, кад она не зпају ни једно брдо, ни једно место и ниједну планину у Кнежевини Србији. Оваким учењем, без сваке сумње, деца могу запамтити, носле дужег носматрања, на маии, само оне;, црном иди ндавом бојом, избележене и извијугане пруге и њихова имена, а друго готово ништа. Систем планина и брда израђен је на онај исти начин као и систем река. Учећи брда и планине деца морају опет да претрчавају читаве округе, да иду час на исток Србије, час на југ, час на запад и да нађу на мапи она шатирана места на да им запамте њихова имена. Овако тумарање и остаје тумарење и иамћење голих имена на самој мапи, јер цело учење иде без икаква описивања и упоређивања. И ако признајем, да се не може ни са каквим описивањем добити баш онакав појам, какав се добијаочигледнимпосматрањем, ипак ћеописивање и упоређење боље ствар расветдети. После река п брда говори се у опште неколико речи, о клими, производима, занатима, трговини и т. д. За тим се укрсти по целој земљи са путовима, и при свем том, што се слободно може веровати, да деца не знаду ни пет вароши у земљи, ипак она морају памтити многа имена вароши и других места, кроз која пролази овај или онај пут. Тако се продужава опет све у опште о црквама и школама, властима и целокупној управи земље и т. д. За тим додази административна подеда земље на округе, а по том опет гола имена вароши, без икаквог помена.