Просветни гласник

ИОТОРИЈА И ЗЕМЉОПИС

осмине. Ко то прочита н упамти, тај зна цео свет. Ваља тражити помоћи н истиснутн иа школе ову несносну сдику мадог земљониса. Ади како да се помогјсмо при овакој организацијн шкода? Дади даоставимо сав материјад, којн је унет у земљопис? Да вндимо. Медотика преноручује, да се у чегвртом разреду учн нознаваље земљине кугде на гдобусу, а остадо оставља за доцније разреде. Ади у нас је завршетак основног шкодовања у четвргом разреду, те се поред све добре воље, и умесне нрепоруке од стране методике, не можемо на том зауставити. Ваља нам узетн нривремено средњи пут између онога што је сад н онога што би требадо да буде. Ја мисднм да бн тај средњи пут био овај: У четвртом разреду треба отиочети са гдобусом. На гдобусу може се изучнти: о округдини земље; о осовини и подутару; о подовима земље; нрема савршенству гдобуса о меридијанима и круговима земље ; о дневном и годишњем обртању земље и посдедицама тога обртања; о дедовима света п гдавним морима. Ове ово ваља за децу обрадити, н где год нма јасних и за децу појмљивих доказа, свуда их навести, као на приднку код обЈашњавања о округдшш земље, о северном и јужном поду н т. д. Уа тим се може из Физичке геограФије нредавати о рекама, барама и језерима, о ваздуху и воденим појавима и т. д. И све ово може се дено обрадити у 12 — 15 предавања п деци депо показати и објасаити. 11осле овога предази се на подитички земљопис Јевропе. Ту већ има познато начедо којега се ваља иридржавати: од онога што је нознато нћи ономе што му је најбдиже. ВаЉЈ, почети са Аустријом иди Вдашком, иа и| л и све даље. Зна се већ шта је пајнужније, да се зна о једној држави. На придику требадо би показати ведичину државе и упоредити је са неком познатом, народ, веру, занимање, Форму вдад&вине, брда и нданине и најгдавније реке и вароши, на_ равно ово иосдедње троје уиоређујући и по могућству описујући. И за сву Јевропу, да полако иазимо, и кодико се земљонис може објаснити да објаснимо, не треба више од 1(3 нредавања. За тим се може прећи на Азију. Треба се држати истога реда, као и пре, ади треба одабрати оно, штј је најнуагније. Свега се може држати осам предавања о најважнијим Ц наЈпознатијим државама. 0 Африци може седржати предавање у оиште и повише се задржати на Масиру ; о Америци такође, и задржати се на савезним државама, а тако и о Аустрадији. И за сав овај материјал, што је именоват из сва три дела земљоЦЦса, кад се љуцки обради и кад је наставпик човек, к пји својом речју и објашњењем уме да му да живо-

1'а, није више нотребно него 50 предавања. То значн, кад се земљопис узме три пут недељно може се цео материјал, кад су све друге околностп на руци, прећи за пет месеци, а све остало време остаје на репетицију. Ио себи се већ разуме, да наставник неће прећи сав материјал, па онда репетпрати, него ће што је могуће чешће понављати ноједине одељке, назећи на то, да ли су деца добро нојмида нредавање, и старајући се да свз по ново објасни, што опази, да Је деци нејасно. Имам да кажем п ово. Мени је најгдавннје било то, да овим писањем о „малом земљоиису" створим то мншљење код оних, којих се то тиче, да он не само да из овог или оног разлога није удесан за основну шкоду. И ако верујем да ни један свестан наставнпк неће онакву књижицу трпети у шкоди, ипак ми се чинп, да је за децу најсигурније, да се она званично из школе избаци. Осем овога, па завршетку свога говора о „малом земљопису'' рећи ћу и то, да просветна управа мора и треба да се постара за боље карте, јер ће се често дешавати, да многа трудна реч наставнпкова отиде у залуд, само за то, што нема карте, која је иеоиходно нужно средство прп предавању земљоииса. Нека ко год завпри у карту балканског нодуострва, којом се данас сдуже наше шкоде, па ће видети да често пије забедежено пи оно, што се сматра као нужно за основну школу. Остале карте нису ништа боље, већ се често деси да су горе. <4. Историја у IV разреду Казато је већ, кад је бида реч о историји у III разреду, да неиознавање земљишта, за које су везани историјски догађаји, јако отежава положлј наставника, и не допушта, да историјски догађаји изиђу деци опако светдн, као што су. У овом иогледу још је тежи ноложај н наставннка и ученнка при учењу опште историје у IV разЈЈеду осповне шкоде, и то у толико тежи у кодико је теже учпти исторнју толикпх народа, него само једнога, и то свога народа, н у колико је већи обим онште исгорије и по простору, и но времену и по разноврсности. Осем тога, законска наређења о учењу овога предмета у основној школи тако су општа, да н најбољег паставника могу номести, не ради тога, што он пе увиђа, да су та наређења некоректпа и што не зна задатак опште историје у основној школи п ијт , којим се ностиже цељ, већ једппо ради тога, што су та наређења за њега обавезна па и ако се не могу извршити. Ево шта се за оншту историју наређује распоредом за основне школе: