Просветни гласник

268

историја и земљоиис

за час у једну, другу, трећу варош, а одатле се прескочи у другу државу и т. д., већ су то скокови какве не могу да чине земаљски створови. Чак се вели, да и нрирода не прави скокове! 3. Што је у књижиди узето и мало и много материјала. Мало је материјала за то, што су узета само гола имена (у политичком земљопису) и кратки и често неразумљиви одговори на питања (у математичком и физичком земљопису) Много је материјала с тога, што се тражи, да се у једном разррду основне школе учи п математички и физички и нолитички земљопис. Да је ово апомалија, ником не треба већег доказа, него само нек загледа у наставни план наших гимназија, на ће наћи, да се учење земљописа распростирс у сва четири разреда ниже гимназије. А зар о старости и зрелости деце да не водимо никаква рачуна ? Да загледамо мало у садржину „малог земљописа." Прво долази „приступ". Баш се у основној школи не може без приступа! 11о том се пита: „Како се дели земљопис ?" Одговор је : „ Земљоиис се дели на : математички, јестаствени и иолитички". Управо тако. За тим одмах долази: „математички земљоаис". Питања и кратка одговори кипте. Ко ће их сва набројати? Ту се нита о округлини земље, о дпевном обр. тању и његовим иоследицама, о годишњем обртању и његовим последицама, о снази која земљу држи у васпони и о четири стране света. Свршетак математичког земљописа. Нримера ради ево једног питања о округлини земље: „Је ли земља округла и живе ли свуда на њој људи?" Одговор је: „Земља је округла као јабука или као лопта, и на њој са свију страпа живе људи ?" Зар баш нншта више о округлини земље ? А докази ? У основној школи слободно се сме деци причати да су људи обишли око целе земље; да су полазили са једног места, па иосле дугог нутовања да су дошли на исто место, одакле су и пошли, а то може бити само кад је земља округла, ипаче би се изишло на крај. Иа путовање на север и југ и т. д? А остала нитања ? Зар се не би могла боља удесити? Зар их не би могли снабдети доказнма, где доказа нма ? Доста је; да видимо даље садржину. Иосле математичког долази „јестаствени" земљоиис. Опет кратка питања и кратки одговори : о површипи земље, о вулканима , о деловима света, о морима, рекама, језерима, барама и т. д. Човек не зна шта би нре радио, да ли би се смејао или љутио, кад нрочита сва ова нитања и све одговоре, а нарочито одговоре о „ваздушним", „воденим" и „ватреним" појавама у ваздуху. Мало после биће још која реч, а за сад да загледамо у нолитички земљонис.

Политичкн земљоппс има свој сопствени „увод". После увода иде земљопис Јевропе. Ту се учи све и ништа ! Ту је онај костур, који је нанред споменут. Костур нема у себи никаква живота и силе, па наравно и не може никога ни оживљавати ни снажити. Костур човека или животиње сиомоћно је средство анатому за изучавање човечијег нлп животињског теаа. Алн шта је костур земљописа за ученнка основне школе ? Очевидно затупљавањ - ? снаге размишљања више него ишта друго. Као бајаги некаква је корист за ученика кад запамти да су у Јевропи највеће реке : Волга , Дњепар , Дунав , Сава Рајна, н Лаба. Само толико и ништа више учп се о рекама Јевропе, па се навезе на неколика језера, спомену се три-четпри планине и то је све. Државе се поброје најпре све, па се после каже о свакој по нешто. Ево на прплику шта се учп о великој и „братској" нам Русији. „Какви пародн живе у руској држави ? Одговор је: „У руској држави живе ови народи: Руси , Финп , Јермени , Монголи, Татарн, Пољаци, Немцп, Јевреји и јо.и млогп други малп и незнатпи народи". „Које су највеће вароши у Русији ? Одговор је : „У Русији највеће су ове вароши : Петербург, Москва, Кијев, Одеса, Варшава, Новгород" и још три четири. То је све, што се учи о тој великој „братској" нам земљи. Но баш да је Русија и небратска земља, да је Хинеска или Јапан, па чак да је и земља Зулуса или Бура , није опет ппшта казато о њој, ако се каже само онолико, колико је у горњем нримеру споменуто. Чак се може тврднтн и то, да је боље и да је у интересу дечије снаге размишљања ништа и не спомињати, него избројати неколика имена и натеривати децу , да их по што по то запамте. Исту судбу као и Русија трие све државе у Јевропи. Ниједпа није била срећнија од ње. Свуд се пита: какав народ жнви и које су највеКе вароши. Четири листића мале осмине и све је казато о Јевропи. Артија није скупа. Мора да је какав други узрок овој економији?! Носле Јевропе иде Азија. На прилнку пита се ово: „Какви народи живе у Азији ?" Одговара се: „У Азији живе ови народи: Китајци, Јапанци, Тибећани, Монголи, Турци, Персијанци, Индијанци, Бирмани, Фини, Самоједи, Тунгузп, Камчадали, Черкези, Грузинци, Татари, Арапи, Грци, Јермени, Јевреји, Малајци и Руси." Само двадесет н једно име народа једно за другим. Ко ћс то запамтити ; а ко зна колико је до сад деце кажњено што то нису запамтила?! Не, не, ја не волнм више да наводим ове примере. Тамо је још горе. Најбоље је да кажем кратко : цео је земљопис онакав, као она два примера; што су наведена. Земљопис свију иет дедова исписан је на 14 страна мале