Просветни гласник

И С Т О Р И Ј Л И

3 Е М Љ О П II С

207

без пкаква разумевања. Кад отпадну поменути узроци, учење историје свога народа поћп ће правилним и досдедним путем и користи од учеља платиће труд. Оно ваља признати, да ће узалуд бити прибављање свију услова за свесније појимање историјских догађаја, ако онај, који историју предаје, пе умедне те услове да употреби на корист ученпка. С тога вал,а желети и старати се, да разумЛјИво , поступно и иравилно учење исторпје добије и са ове страпе гарантије. Мислим, да није иужно даље говорити и доказивати, да историја српског народа у српској основпој школи не може дуже остати нод оваким условима, нод каквпма је данас. Не желећи одуговлачити свој говор, ја стављам ове захтеве: а) Да се историји српског народа у наставном плану даде друго место, т. ј. да се на трећег разреда пренесе у IV разред. Ван сваке је сумње, да ће се историја у овом разреду моћи предавати са више поуздања на бољи уснех већ и но томе, што су деца и Ф "зички и умно више развијена него у трећем разреду, а да и не узнмамо у обзир то, што већ зпају земљиште, на коме су се збили исторпјски догођаји. Оно се већ зиа, да се у основној школи неће нсторија изучаватп до ситеица, алн оно, што се научи, научпће се, и може се научити, са нуио свести и иојимања. б) Алп за разумно учење историје српског народа н потнупо достигнуће онога задатка, који се историји ставља није довољно, да се она само преместн из трећег разреда у четврти. Зна се већ да за разумно учење историје треба средстава, као и за учење осталих предмета у основној школн. Од помоћнпх средстава за учење историје, вајважнија је историјска мапа. С тога држава треба да се постара, да се што пре изради историјска мана онпх земаља, о Еојима је реч у српској историји ; да на тој мани буду тачно бојама обележене све поједине области са њиховим пређашњим и садашњпм граннцама у колико п где у томе има данас разлике. Исто тако имепа река, брда, планина и места морају се обележити именима старим п новим , ако у томе има какве разлике, и ако су историјски догађаји везани за њпх. Оваком картом допринело би се неоцењено много користп историјској настави, наравно претпостављајући, да је добро у аапред изучен земљопис ових земаља са којима се у историји има посла. Желетп је, да се у нашим школама скоро угледа историјска карта балканског полуострва. в) Осем карте помоћна су средства за учење нсторије слике, споменицп, новци и т. д. из оног доба, о коме је кад реч у историјској настави. И за ова средства ваља држава да се по могућству иостара

Кад се историји да у наставном плану место, које се овде предлаже, и кад јој се од помоћних средстава даде бар историјска карта, онда пема сумње, да ће успех бити куд и камо бољн, пего што се данас ностиже. Кад ово буде, онда ће наставник тешко иаћи изговора за пеуспех, јер ће кривица лежати у њему самом, осем случајева, кадсенастава поремети каквим непредвиђенпм догађајем. Исгина је, да је исторнјски материјал у нас доста растуре.ч, а често по нека питања, нарочито хронолошка, и нерешена, али вредан н заузимљив настдвпик умеће наћи и изабрати оно, што је за основну школу нужно ; али оно, што се одабере, ваља љуцки урадити. Толико о историјској настави, а ако прилике буду повољне, разуме се, да је најленше ноказатн, како ваља нсторију српског народа у нракси нрименпти. 3. Земљопис у IV разреду Кад иочнем да мислнм пли да говорим о земљопису у IV разреду наше осиовне школе, е баш не знам шта прв да мислим и да речем. Ту има тако много мапа, да не знам, да ли ћу бнтн у сгању да их све изређам и нредставим онако у свој њиховој штетностн као шго су. Свакако моје је тврдо убеђење, да овај земљопис овакав какав је, пе ваља нншта. И ево зашто не ваља. 1. За то, што цела књилшца, нарочито полнтички земљоинс, није ништа друго, већ џиновски костур од имена река, плапина, држава н вароши. Тај костур је заражљив за почетппке земљописне иаставе, јер не само што не може у деце буднти иикакав интерес сазпавања и размиигљање, већ на иротив може им тај интерес убијати и место размишљања може их затупљивати. Наша је дужност, да свуда ц свагда отклањамо сваку заразу, а у школи код омладипе не смемо је ни нод коју цену трпети. Јер ко од ученика и издржи силии терорпзам, који ова читуља на њега чиии, зацело ће му требати прилично времена, ца да се опорави од вреда, који се нанесе његовом размишљању и расуђивању. Ово је један одговор на : за што ? 2. Књшкица је ваписата без икаква реда и методске поступности , која мора свакад доћи у прву рубрику у настави сваког предмета. Кад се зна и признаје, да мора бпти поступности у развићу читавих нацпја, појединих индивидуа, па чак и код животиња, опда за што би то начело било забачеио у настави? А за цело оно није никаква постунност, кад се у једној држави каже име народа, па се скочи 34'