Просветни гласник

266

пСТОРЦЈА И

ЗЕМЉОПИС

свако брдо треба да су тачно обележени. Све реке са местима одакле извиру и где утичу као и сва знатнија места , која заслужују историјског спомена итд. Таква дакде треба да је мапа. Педагогија опет препоручује, да учитељ сам црта мапу пред децом, па да то преноси па хартију. Да би то било најбоље, по себи се разуме, ади ваља имати у виду организацпју наших основних шкода. Прво и прво наш учитељ нити је учитељ само оног разр >да у коме се учи земљоппс, већ најчешће учитељ три разреда, нити је учитељ само земљопиеа и још кога предмета, већ свега што се учн у основној школи. И за све мора се он једнако трудити. Куд ће пре? Земљопис није важнији од историје, ии историја од рачуна и т. д. Но осем свега овога цртање карата пије лак иосао. Ту техпичку спрему ваља негде дати учитељу, и тек носле од њега тражити да од те спреме чини примеиу. С тога овде ваља да без оклевања притече у помоћ држава и да се постара, да се изради нарочита карта за основну школу, пначе ће настава из земљоппса где више где мање трпети угатрба. Међу тим по души ваља рећи, да ће и најбоља и најудеснија карта парадирати о школском зиду, ако учитељ немадне способности да научп децу чптати карту. Ваља запамтити и то, да тек онда, кад се изучи сваки округ за себе, можб се говорити у опгате о целој домовини. Тек онда могу се деца питати о брдима, рекама, варошима, занатима, трговини и т. д У Србпји. Изучивши овако земљопис домовине могло би се казати, да је у осповној гаколи урађено оно , гато се могло урадити, и у трећем разреду осповне тпколе требало би се задовољити са толико земљописне паставе. Алп погато наша домовипа нпје данас то исто што и земље у којима живи наш народ, и на којима су се збили сви знатпији догађајп наше старе историје, то би ја, и ако без воље и довољпо онравданих разлога, допустио, да се у III разреду изучи и земљопис балканског полуострва. При нредавању балканског полуострова ваља се држати истога реда, кога смо се држали при иредавању домовине. Само гато овде ваља место округа узиматн читаву област. Без сваке сумње најпре ће се узети области у којима живи наш народ, као Босна , Херцеговина и т. д. и ту треба уложити сву бригу, да се деца добро упознаду са тим земљама у опште. Неће се узети ополико материјала колико у поједипим окрузима, боље речепо, неће се обраћати нажња на сваку појединост. Тек ношто се добро изучи земљонис домовипе и земљопис оних земаља, у којима живи наш народ, и за које су везани догађаји наше историје, тек онда може се мислнти на свесно учење српске историје. С тога ћу у кратко рећи неколико речи о нсторији У III разреду основне школе.

2. Иеторија Срба у III разреду Већ из говора о настави земљописа у III разреду даје се видети, да историја српског народа мора променитп сво.ј положај у наставном плану наше осповпе гаколе. Нпко ваљда неће ни доказиватп, да се исгорија може учити без познавања опога земљигата, на коме су се збили догађаји , који се у историји спомињу, и без познавања онога народа о коме се у историји говори. II прн свем том, гато је ово врло јаспо и појмљиво , ипак се у нагаој осповној гаколи ради са историјом Срба обратпо. Јога деца пе знају пишта нп о сво.јој домовипи, јога не знају ни једпо брдо, ни једну реку, ии једпо место, осем опога, гато су учпла о своме округу, а и то се често скрни на двоје на троје , а већ морају да слушају тма имена земаља, река и појединих места. У првом предавању, које има наставник да држи у III разреду, а то је о досељењу Срба у ове земље, ваља говорпти о Сави и Дунаву, о Македонији, о Босни, Херцеговини и Старој Србпји, бар ваља та имена споменути и деца их морају памтити, па и ако о њима пе знаду бага ништа. Тако ттредавање ие може деци нигата бити, пего „сан на јави," а од таког предавања слаба је, а при извесним околностима, готово никаква корист. И доиста врло је чудновато и неоправдано причатп (а кад што и задавати децп да уче) о зетском жупану Владимиру и његовој борби са бугарским царем Самуилом и том приликом помињати деци бугарску престопицу Преспу и друга места, а тако исто говорити деци о Степану Војиславу и његовпм борбама са Грцима, кад деца не зиаду нп ко су Бугари, ни ко су Грни, нити се ишта зна о земљама о којима се говори ! ! Међу тимзна се, да се не можеговорити готово ни о једном догађају спољашње политике натнпх старих владалаца, док ту не буду помешани или Грпи или Бугари, а често и једни и други. Нека се за пример узме која му драго важиија личност од породпце Неманића, па ће се ово одмах објаснити. Овака нетачност у предавању историје иде готово кроз целу стару српску историју. Тек новија српска историја засија деци правом историјском светлошћу. То бива на сваки пачин из вигае узрока, али .је међу њима понајважнији тај, гато деца добро знаду земљигате иа коме су се збивали историјски догађаји. Да учење сриске историје у III разреду овако, како се сад.учи, не користи деци не само онолико колико треба и колико се тражи, него често ни мало, најбоље се види но самој деци, која за кратко време забораве све гато су учила. Узрок овоме заборављању ј не може се паћи ии у чему другоме, већ једипо у | томе, што је учење историје ишло несвесно и често