Просветни гласник

ЗА11ИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВВТНОГ САВЕТА

239

него она још смета, те оне не могу да постигну више образовање у довољној мери и не могу се довољно практично спремити за оне радње, које ће њима бнти иотребне; а с друге стране, оне ученице, које желе бити учитељке, не могу се спремити, како треба, за свој позив, јер виша женска шкода није стручна школа, и оно мадо стручне спреме, што она за сад даје, не може се никако сравнитн с оном спремом, коју даје учитељска школа, која је за сад једина стручна школа за спремање учитеља осеовних шкода. С тога дакде, да би виша женска шкода могда свој црави задатак боље иостизавати, тј. да би могда дакше давати потребно опште и више образовање ученицама; даље, да би се будућим учитељкама дада онака иста спрема, као и учитељнма, који сврше учитељску шкоду, што је потребно већ с тога, што сада много више учитељака ради у мушким пего у женским шкодама, као и за то, да би се на тај начин како у цравима тако и у дужностима могде изједначити с учитељима ; посде, имајући на уму то, да је и сам г. министар просвете и црквених посдова, преко председника овог Савета, изјавио да ова правида о полагању учитељског испита у вишој женској шкоди сматра за аривремена. и да ће се наскоро упутити Савету нреддог стручне комисије о цедокупном иреуређењу осноених школа; на послетку, узимајући у обзир Финанцијалне прилике, — предлажемо да Гдавни просветни Савет закључи : Да се г. министру просвете и црквених посдова, заједно с израђеним привремеаим „правилима за полагање учитељског испита у вишој женској шкоди,' иоднесе и овај преддог: I Да се закон о уређењу више женске шкоде преиначн тако, да та школа даје само оаште обр азовање, но тако, да се обрати већа пажња на оне предмете, који развијају естетична осеЛања, и на ирантичне предмете, који су женскима потребни за примену у животу (тако на пр. да се заведе још обавезно и бесплатно учење музике (свирање на кдавиру и на виолини) и естетике, кујннске хемије и домоводства; да се место методнке за основне школе, учи неговање деце још неодрасле за школу, а место вежбаонице основне шкоде да се заведе дечија башта, у којој бп се ученнце вежбале у неговању деце од четврте до седме године). II Да се за стручно образовање учитељака основних шкода отворе одвојени иаралелни разреди учитељске школе, у коју би се примаде оне ученице, које сврше најмање три разреда више женске школе или гимназије и подоже пријамни испит. 18 Јула 1880 год у Београду. Редовни чланови Глав. Просветног Савета, Ј. Пецпћ с. р. Др. Докић с. р. Јозан Божковик с. р. Др. В. Бакик с. р.

Пошто је овај предлог прочитан, читан је и овај извештај нарочитог одбора: ГЛАБНОМ ПРООБЕТНОМ ОАВЕТУ Извештај о иредлогу за преуређење више женске школе. 11реддогом се овим хоће у главном то: да буде једна виша женска школа за „опште образовање" и да се „за стручио образовање учитељака основних школа" установи нарочита школа. У начелу слажемо се с овим предлогом и мислимо да би добро било, де има и више различних виших женских шкода. Ади имајући на уму наше потребе и наше придике у опште, ми се даље с нредлогом не слажемо. А ево за што : 1. Ири остваривању овога нредлога неопходво би морао наступити час, да се упитамо : шта нам је прече — то „опште образовање", иди „стручно образовање учитељака"; образоване мајке,; иди образоване учитељке. Ако би се узедо, да ће образоване учитељке васпитати образоване мајке, онда би ово питање бидо решено. Ади ми не мисдимо, да је образовање, које могу дати и најбоље основне шкоде, кадро то учинити. Ако би се пак, према преддогу, хтедо подмирити обе потребе, требало би подићи за више женско образовање више школа на више места; а то би за сад бидо немогућно с економских обзира. А ако би се подигла само једна така. шкода, у Београду, онда би се тиме а., чинида неправда осталој земљи, ради чега би б., могдо лако наступити, да се тој шкоди одузме држ. помоћ, а в., и ако би јој та помоћ остада, бида би издишан држ. издатак — ево за што: материјално стање нашег народа још је у опште тако, да он и синове своје даје на више школе само ради државне сдужбе; за то би и београдска виша женска шкода, где се уче махом ћери сиромашних и средњег стања родитеља, опустела, кад не би давала наде на ту службу •— те би остада Фактички само женска учитељска шкода. Посдедице пак тога биле би ово: она прва потреба — образовање матера — остада би неподмирена ; а учитељска женска школа била би слабије нохођена него сад виша ж. шкода — особито ако би се удесида по преддогу — а умножило би се путовање у странске пансионе и тако звано салонско васпитавање. У опште опао би број ученица, које се школују у вишим државним шкодама ; а то не би бндо ни напредно ни корисно. 2. Кад се нека установа хоће да реФормује, треба доказати, да не подмирује више добро потребу свога времена. А поднесени преддог само каже, а не доказује. Ако на пр. виша женска школа није давада тако добре учитељке, као што је учитељска шкода учитеље — шта је узрок томе? Преддог то одговара кратко и дако: њен „двоструки задатак". Није тако. Ученице