Просветни гласник

и з в е ш т а ј чачанске

н и Ж е г и м н л 3 и ј е

који би ове иредмете с успехом могли предавати, нроФесорски савет изјављује жељу најтоплију, да се такви учитељи одмах посгаве, јер је сасвим јасна ствар да би ти предмети били ученицима од користи, пошто је досад успех а и корист из тих предмета свуда довољно осведочен. Самим тим, што су готово сви наставници изјавили: да би наставу у нојединим предметима ваљало проширити и за то су тражили да се број часова у појединим предметима увећа а уз то и савет проФесорски изјавио је топлу жељу за вештине : Певања, Музике и Гимнастике •— изилази да је немогуће за сад, да се занати уводе код нас, јер би ученици и сувише били оптерећени. Осим наведснога савет проФесорски држећи се гледигата етрого класичкога, у коме би правцу ваљало удесити и наставни план за гимназије, мишлења је, да се занати, као што је горе наноиенуто, не би могли никако заводити у школе, којима би био потребан правац класичке насгаве. Поред овог излази и та тешкоћа, што је за занате потребно врло много алата, гато су потребни вегати и ваљани мајстори којих, бар за сад у окружним варогаима нема а најпосле гато би државу таки потребни алати и мајстори много новаца стало а онет не би имало стварне користи. Оумирајући све ово о занатима изилази да би корисније било, да се за сад установе чисто занатлијске школе у Београду, Нишу, Крагујевцу а доцније и у Врањи, Пироту и другим местима, у које ће школе ученици ио свргаеној основној школи ићи. ХУ — Приметило се да је само четврти разред био оптерећен часовима, за то би било нужно да се неки предмети преместе из овога разреда у вигау гимназију, гато је савет у нојединим тачкама и означио. Сем овога савет изјављује потребу да се неки негатампапи предмети, које ученици у IV разреду морају да пишу, нагатампају и тиме ученицима олакгаа, јер су ученици IV разреда ове шк. године писали: Космогра®ију, Хемију, стари Словенски језик, а допуњавали су и предмете Немачки и Историје. Диктандо дакле у IV разреду износио је око сто табака , а то је врло много и теретно за тај разред.

У распореду се пазило да Цртање буде пре подне због светлости а удегаавано је и за теже предмете да дођу пре подне због свежине. XVI — Ученицима је дават три пута одмор преко године од пола дана, због поклада и причегаћа. XVII — Наставник Геогра®ије и Историје изостао је са 4 часа због болести. Наставник Срнског језика изостао је 20 дана од часова такође због болести. Наставник Јестаственице отпутовао је 8 дана по одобрењу Г. Министровом због екскурзија, а 2 дана због болести. Наставник Алгебре и Геометрије одеуствовао је са 5 часова и то са 2 због болеети а са 3 но приватној потреби. Вероучитељ је због парохијских дужности изостао са 14 чаеова. Празне часове, кад је који од наставника одсуствовао, заступали су други наетавници држећи часове из својих предмета. И потписани је са 16 часава одеуетвовао због ревизије оеновних гакола у округу чачапском. ХУШ — Само вероучитељ испитује ученике сваког чаеа, осгали наставници испитују ученике неки на крају месеца а неки после 3—4 часа. Пошто није велики број ученика по разредима, то се добије времена да сваки ученик поеле два месеца добије оцену. XIX — У I разреду трајали су испити од З 1 /, - 5 сах. и за испитивање сваког ученика догало је од 7 — 10 минута. У II и III разреду испитивани су ученици од 8—12 минута а у IV од 15 до 18 минута. XX — Мали је број ученика задоцњавао од школе и цркве. XXI — Одлуком проФ. савета за ову школску годину кажњено је 38 ученика и то из I разреда 18, из II и III по 9 а из IV разреда 2 ученика. Само су два учедика кажњени одлучењем од школе за време и то један из првог разреда за непристојно понашање на часу Геогра®ије а један из IV разреда за неоправдана одеутсва. Оетали су ученици кажњем затвором и то понајвише због нееташлука у школи и неизрађених задатака домаћих. Ученици, који су издржавали затвор по препоруци радили су задатке школеке а и спре-