Просветни гласник

312

некролог

дован .Теремић 50 п. д., Милан Радивојевић мајстор 40 п. д., и од осталих присутних 1 д. Свега 17 динара и 40 пара дип. 3. 5 Фебруара т. г. друштво за помагање сиромашних ђака школе давало је БеседјЈ у корист свог Фонда п тада доброво.шо приложише : ГГ. Живота С. Миловановић свешт. 2 д., Светозар Ђорђевић свешт. 2 д., Јелена Томићева учитељица 2 д., Леносава Миловука учитељица 2 д., Мијаило Атанасковић, из Нересн. 2 д., Стеван Станковић тргов. 2 д., Таса Божић из Петровца 1 д. 50 п. д., Гаја Стојановић поиа из Зе-

леника 1 д. 50 п. д. Александар Иротић мајор 1 д., Андра Љубичић поп Градиш. 1 д., Светозар СтоФановић из Градишта 1 д., Адександар Пиколајевић пои 1 д., Никола Стојановић учитељ 1 д., Коста Величковић тргов. 1 д., Јела Пајкићева 1 д., Тоза Величковић Зеленич. 50 п. д., 'Бурђе Јевтпћ из Клења 50 п. д., Алекса Поповић абаџија 50 п. д., Радовап Јовић земљод. 50 п. д., Милан Дабић писар среза звиждског 5 д., Иван Нчколић нон Г. Крушевички 3 д., Г-ђа Станка Радаковићева учитељица 2 д. Свега 3 4 дипара. На овоме дару изјављује се свима именованим дародавцнма срдачна благодарност.

НЕКРО^ОГ

БОГОЛУБ Р АШЖЋ Г. Ј. Жујовић, суаленат велике Шиоле, иосветио је ово неколико речи успомени аокојника, ни свом аредавању из Минералогије 22 аарила 1881 год.

Ћ Госаодо г Пре него што иређем на предмет данашњега предавања, имам да вам саоиштим једну жалосну вест. Наука, коју у овим часовима изучавамо, изгубила је код нас, једног великог пријатеља и доброга зналца. Богољуб јо Рашпћ јуче сарањен. Мислим, да нећете наћи за неумесио, што ћу, као школски друг и као колога по струци, његовој успоменн посветити неколико речи овде, у овој слушаоници за Минералогију, за то што је он први од млађих људи, који се искључиво Минералогијом занимао. што је у овој школи положио темеље своме знању исте науке и што се спремао да је са овога места распростпре у ђачку омладину. Покојннк је као ђак Велике Школе, готово све време своје употребљавао на познавање минерала. Он је био једипи, међ друговима, којп је разгледао све примерке мннерала у нашој збирци. — Нзабрат за државног питомца, он је продужно учити Минералогију у Прагу н Берлину, гдн су му учитељн били признати европски стручњаци Боржицки, Зепраховик и Вепски. — Од свију грана аноргапологије њега је највнше занимала мпнерограФија, којом је иајбоље владао. Са непрестаним и дост а дугим радом он је успео да савлада велпкн матернјал што спада у овај део науке. Кад се вратио у Ср^ију, он је био спремап да буде представник своје науке на Великој Школи. Па, ма да,

при избору професора међ кандидатима за ову катед ру, он није био изабрат, опет за то онај, који јо имао част, да му на избору буде претпостављеп, пнје пропустио позватн га одма у сурадништво за изучавање минералошко - геогностичких односа у Србији. Јер и ако за „Минералогију са Геогнозијом" и „Геологију са Палеонтологијом* постоји за сада овде само једиа катедра, на којој пема места ^а двоицу — на изучавању земље српске има места за млого посленика. А Рашпћ је био способан, да се лати испитивања материјала, шго се налазн у нашој великошколској збирци и у нашој земљи. —Још недавно договарасмо се пас двоица, шта који ваља да предузме проучавати и шта ћсмо заједпнчки радити. „Причекај — рече ми он пре иеко.шко недеља •— још један мссец, да се мало одморим, јер се осећам умораи." И тек што сс тај месец иаврши, а ми га морадосмо снустити у гроб, да се вечно одмара од његовог трудног живота, Оаш када најтежи тренуци борбе са невољом бејаху прошли, када се његово стање поче иоправлаати и наде његове породице оживљавати ! За српску је Минералогију смрт Рашнћа зацело од знатне штсте, јер је он могао на њој радити и ширити познавање наше домовине у томе одпосу. Једпа од највећих хвала, коју покојник заслужује јесте да је веома јако волео науку, коју је за предмет свога занимања изабрао и да је тако савесно вршио своју дужност. А то је похвала, која се у Србији не може баш многима одати."

издање и штамиа државне штампарије у београду

Одговорни уредник Стеван Д. Поповиђ