Просветни гласник
349
Највише школа у току ове десетогодишње периоде добили су окрузи : крушевачки, крајински и црноречки, а пајмање окрузи: алексиначки, руднички и ваљевски. Кад број школа поредимо новршини од 37.560 квадратних километара, колнко је имала кнежевина Србија у 1876 години, онда видимо, да тек на 67,4 квадратних километара има ио једна осповна школа. Према броју становннка, који је нађен пописом од 1874 године, долази једна основна школа на 2430 становиика. У години нак 1866-ој, долазила је једна основна школа на 104,6 квадратних километра и 3388 становника. Ако узмемо, да је у години 1866 једна школа долазила на 100 квадратних километара и 1000 становника н поредимо тај размер 1876 години, онда налазимо, да је у тој год"ни била једна школа већ на 64 квадратна километра и 717 становника. Какве су биле размере у окрузима, види се из овог прегледа.
ЈЕДНА 0СН0В. ШК0.1А
долАзпла
ЈЕ У ГОД.
О К 1* У 3 И
1866-ој
на
1876- ој
НА
КВАДРАТН. К ИЛОМЕТР
СТАНОВНИКА КВАДРАТН. КИЛОМЕТр
СТАНОВНИКА Алексиначки • • •
127,6
3.438
105 1
3.392
Београдскн • • •
65,9
91.36
48,4
1 598
Ваљевски • • • •
88,7
3.21 1
72 Г
2.759
Јагодински • • •
1 17,0
4.145
67,5
2.714
Књажевачки • • •
140,0
5.007
102,7
4.1 94
Крагујевачки • • ■
81,4
3.135
5 7,4
2.448
Крајински • • •
138,8
3 .344
58,3
1.520
Крушевачки • • •
206,6
6.757
9 3,9
3.-. 05
Подрински • • • •
143,7
4.069
107,8
3.27 5
Пожаревачки • •
71,4
2.560
48,5
1.9 62
Руднички ....
104,4
3.017
83,6
26.36
Смедеревсии • ■ •
43,7
2.608
28,3
1.909
Ћупријски • - •
154,5
4.299
95,7
3.021
Ужички
30'2,V)
74 06
163,1
4.404
Црноречки ....
107,1
3.806
53 5
2.087
Чачанскп ....
179,2
4.461
101,3
2.775
Шабачки ....
78,7
2.832
52,4
2.035
Варош Београд
—
2.098
—
1.804
Ужички округ има најнеповољннју размеру у једној и у другој години, и то не само према површини, већ и према броју становника. Кад би у свима окрузима долазила једна школа на онолико станов-
ника на колико има једна у крајинском округу, онда би било у кнежевини 890 основних школа. Како је у ком округу растао број основних школа у посматраној овде периоди, види се из поређења горњих релативних бројева. Узмемо ли да је у 1866 години долазила једна основна школа на 100 квадратних километара и 1000 становника, онда имамо за 1876 годину, ЈЕДНУ ШКОЛУ НА
у округу :
КВАДР. КИЛОМЕТРА
СТАНОВ1
Крајинском . . .
42
454
Крушевачком . .
45
519
Црноречком. . .
50
548
Ужичком....
54
590
Чачанском . . .
58
622
Јагодинском. . ,
58
655
Ћупријском . . .
62
703
Шабачком . . .
67
719
Смедеревском . .
65
732
Пожаревачком . .
68
766
Крагујевачком . .
71
781
ГЈодринском . .
75
805
Београдском
73
825
Књажевачком . .
73
838
Ваљевском . . .
81
859
Рудничком . . .
81
874
Алексиначком . ,
82
987
У вароши Веограду .
—
800
Округ крајински добио је у току ове десетогодишње нериоде двп аут више школа, него ли округ алексиначки. Мало даље ми ћемо видети, да ли је и број ђака у тој размери напредовао ; да ли је са теретом који је народ пмао поднети око подизања нових основних /нкола, расла у равној мери корист, или не. Врло је интересно посматрати школе по броју ђака, које их походе. Познато је, да у чл. 5 закока о устројству основних шнол а има одредба, да свака и на.мања школска општина мора у својој школи имати 25 ученика; но инак велики је број школа, које су V 1876 години имале мање од 25 ученика, и то још у иочетку школске године Тако било је школа, КОЈЕ СУ ЦМАЛЕ МШКИХ ЖЕНСКИХ ПРОЦЕНАТ СВЕГА
МАЊЕ ОД 25 УЧЕНИКА
167
13
180
32,32
равно 25
п
26
—
20
4,67
од 26- 30
•п
95
3
98
17,60
„ 31- 40
п
110
8
118
21,19
, 41- 50
п
41
1
42
7,54
, 51- 60
V
19
' м
22
3,95
,61-80
*
21
6
27
4,85
, 81 — 100
п
7
6
13
2,33
,101-200
У)
15
8
23
4,13
,201-300
п
8
—
8
1,42
СвЕГА
509
48
557
100,00