Просветни гласник

376

ИЗВЕШТА.Ј ДИРЕКТОРА ПОЖАРЕВАЧКЕ

НИЖЕ ГИМНАЗИЈЕ.

нагласила мисао о скорој потреби иодигнућа више женске школе у овој вароши. Савет је ту моју мисао радо нрихватио а ја сам његово регаење суду ове огштине доставио како би и овај сам могао на томе издаље и што боље порадити. У истој седници г. проФесор Михајло Банић дао је израза мисли, да би уз напомену о могућности скорог подизања више женске школе ваљало оппттинском представнишгву нагласити потребу и корист подизања више гимназије у овој вароши. Савет држећи да и ова напомена из раниЈе може имати жељеног успеха и ову је мисао усвојио, а ја је општинском суду доставио. 4.) У више поменутом протоколу рада проФесорског савета под А.) савет је исказао своје мишљење о тешкоћи предмета у нижој гимначији, а о узродима те тешкоће поједини су наставници казали у својим засебним извештајима под Б.) свој суд и пут како да се оне отклоне. Ја имам овоме још то да додам, како држим, да је тешкоћа појединих предмета непгго релативно. Хоћу то да речем: да од оваквог или онаквог распореда једног истог предмета; од наставника самог и његовог умешног или невештог предавања ; од озбиљности или олакости, којом наставник истражује знање својих ученика ; од нужних помоћних средстава (карте, скике за јестаственицу, хербариум, збирке минерала и т. д.) — и још од много чега другог зависи, да ће један предмет једне године бити лак, друге тежак. Нема сумње да кад се сваком предмету да пристојни и непретерани циклус, кад се за сваки иредмет даде наставнику у руке добар учебник и кад уз свакл предмет буде у школи и нужни помотњи материјал : онда за неуспех и тежину предмета остаје у главном наставникова немарност илм неумешност. Као најлакши предмет сматра се — и то држим свуда — хришћанска наука. Баш ово и поткрепљује у мени мисао, коју сад исказах о тежини и лакоћи предмета. Кад би се хришћанска наука предавала или боље да кажем умела предавати (јер .код већине наших вероучитеља не да не достаје воља па можда код неких и знање самог предмета но неумешност) оном збиљом и гажношћу, која доликује том предмету, онда тај предмет — нарочито катихизис ■—- ни по својим апстрактним пој-

мовима, ни по дубљини мисли и израза не би за децу био лак. Одговор на 4 тачку расписа. 5.) У одговору на 5 тачку расниса велим ово: наставници овог завода предавали еу своје предмете по прописаним ручним књигама,у колико је ових било. Из извештаја (Б) дотичних наставника изволеће г. Министар видети: који су предмети диктирани дели или у појединим деловима, од колико је табака диктандо и по којима је писцима диктирано. Мимо то што су поједини насгавници и нроФесорски савет нагласили нотребу добрих штампаних учебника, не могу а да и сам недам израза тој жељи, да су носле детаљне израде основних програма за напредак у настави најнужнији добри штамаани учебници. ПроФесорски савет је у 7 тачци свога одговора (види нрилог А.) наговестио: зашто поједини насгавници претпостављају и диктирање предмета, него ли непрестано донуњивање и скраћивање незгодно удешених а прописаних учебника. Писање пак предмета одузимље толико времена и даје толико заметног посла и наставнику и деци, да је то мећу нрвим уеловима за тешкоћу и предмета и разреда. Због овога је дакле IV разред и био, а с оволиком гомилом предмета (добивених) и без штампаних учебника и остаће у нижим гимназијама најтежи разред. С тога је потреба, коју не треба оставити ни за најкраће време неподмирену: да се у три нижа разреда учини нов размегатај неких нредмета (Јестаственица) а у IV разреду број предмета и смањи. Како? 0 овоме је и про ®есорски савет казао своје мњење у 3 и 5 тачци свога одговора, које и ја као своје овде износим. 6.) ПроФесорски савет ове школе појимајући важност задавања задатака као допуне школског рада, још у почетку нрогалс школске године у седиици својој од 15 октобра 1879 године Број 390 прописао је ред задавања кутњих задатака за ноједине предмете. Осим ових кутњих задатака. давали су наставници ггреко недеље и но 1 школски задатак. 0 тачном вршењу овога посла ја сам се преко године чешће уверавао и са задовољством могу да кажем, да је овај посао вршен како треба. Из свега овога види се да је распис г. Минисгра