Просветни гласник

ДЕСЕТНИ РАЗЛОМЦИ

381

У овом случају, т. ј. кад је делитељ цео број, ми емо делитељ такође претворили у дееетине као што су у дељенику, па приликом самог дељења одвојили смо по 2 ци®ре у дељенику и делитељу. То значи, да није било потребе доводити делитељеве целине на онакве делове какви су у дељенику. И доиста, кад год се делитељ састоји из целих бројева, онда се не изједначава с дељеником. Само се при самом дељењу пази, докле траје дељеше дељеникових целина, а одакле почињу његови делови. 5. Подели: 2058: 257 ,25 = ? 2058 : 257 ,25 = 2058,оо : 257 ,25 = 205800 : 25725 = Ј 3 ^- 5800 : 2о725 = 8 *

6. Подели : 204 : 3,2 = ? 204 : 3 ,2 = 204,о : 3 ,2 = 2040 : 32 = 63,7 5. _1_20_ _240 160

Кад је дељеник цео број, а делитељ десетни разломак, онда се дељеник мора свакад довести на оне исте делове, који су задати у делитељу. (Овако се поступа и код именованих бројева. Н. пр. нек је задато, да се израчуна, колико ће ®лаша изићи из једног суда који хвата 204 литра, кад у сваку Флашу стане по 3 ,2 литра. 3 ,2 л. чини 32 дееилитра. Да би се видело, колико се пута може одвадити по 32 десилитра од 204 литра, ваља пре свега ова 204 литра претворити у 2040 деселитара, и онда деобу извршити). На против, кад је делитељ цео број, онда се тражи, да се оно што је задато у дељенику подели на једваке делове. Ту ће се дакле поделити нрво целине, па ако од њих што остане, претвориће се у оне делове који су задати у дељенику. Ако и после тога гато остане, претвориће се редом у све мање и мање делове, докле се до краја не дође.

XII 0 приближности количника П и с м е н о 4. Подели : 5 ,з : 0,17 = ? 5 ,з : 0 ,17 = 5,зо : 0 ,17 = 530 : 17. 530 : 17 = 31 ,176 47,0 588 .... 20^ _30_ ~=ш = по_ ј=80 120 = 100_ 150_ -140 = 4 Ми бисмо могли овај рад наставити још донекле, ако смо ради, да добијемо што тачнији количник, Али у већини прилика како у обичном животу тако и у математичким радовима није свакад потребна толика тачност, већ се може престати н. пр. код хиљадитих или других мањих делова, т. ј. може се етати где ее хоће. Ако биемо у овом примеру хтели да станемо н. пр. код стотих делова, онда бисмо имали у количнику 31,п. Овај количник не може — разуме се по себи — бити тачан, јер иза стотих делова има јога и хиљадитих, десетохиљадитих итд. делова. Кад ми дакле по својој вољи или по потреби станемо код стотих делова, ми смо онда узели количник мањи него што је. Колико износи тај мањак ? Тај мањак мора бити маљи од 1 стотог дела. По чему ? По томе, гато иза 7 стотих делова у количнику долази 6 хиљадитих делова. 6 хиљ. делова не чини 1 стоти део, јер тек 10 хиљадитих делова износи 1 стоти део, и онда бисмо имали у количнику 18 стотих, а не 17 стотих делова. Но сад се пита: које је већа погрешка, или кад се узме у количнику 17 стотих делова или кад се узме 18 стотих делова ? Тачно није ни једно ни друго, али свакако ближе је тачноети, ако се узме поред целина још 18 етотих делова, а не само 17 етотих делова. По чему је то ближе тачности? Као што се из задатка види, иза 17