Просветни гласник

НАУЧНА

X Р 0 II И К А

389

мена коју је добио тим шетањем било му је тако ■ добро да се реши сваког дана 2 пут да шета. То је било али наравно само кад је било лепо време и под строгим надзором. Од тог доба било му је све боље ; душевно је био у сасвим нормалном стању. За сво време његовог гладовања водио је јаку кореснонденцију и много је разговарао нарочито са научном класом, која га је много похађала. Исто тако добјао је од разних лица ките цвећа, писма која су га храбрила и многе понуде свирача и комедијаша који су хтели да му време прекрате. Двадесет првог дана пође он пешке и то под надзором до једног ФотограФа, \'/ 2 миљу онглеску далеко, да се слика. Двадесет шестог дана било му је хрђаво и жалио се да је слаб но сутра дан било му је боље. У овако добром стању остао је све до 31 дана кад је многе гасове испуштао, воду бале и жуч повраћао и кад му је у оиште било врло рђаво. Око ] 1 сати у вече наређено му је, да се на алкохолу пари јер су мислили да је за време шетања назебао. 3.1 овим било му је боље. Ово пароње на алкохолу дало је повода неким лекарима да изнесу како се Танер ранио усисајући алкохолску пару. Да би се пак видело колико у томе има истине, да изнесемо, како се Танер парио на алкохолу: он је седео на једној столици умотан у огртач, а под столицом на патосу горела је шпиритусна лампа и Танер је све дотле над тим пламеном седео док га није пробио зној. Сваки ће видети да се тим није могао Танер ни мало наранити. Неки су опет изнели, како се Танер ранио оним микроскопским живнтињицама којих има у води! Тридесет трећег дана изнеше неки дописници, да је Танер умро, но то није ништа упливисало на њ: После два дана повраћао је опет жуч, што је престало чим су му метули слачицу око стомака. Тога дана приспе овај телеграм из Париза. Дру. Танеру Њу Јорк. Не губите снаге шетањем! Забраните гледаоцима приступ.' Аутентични телеграми овде свуда раширени и жељно читани; За Вашу пробу интересују се сви људи од науке а усмевају је само будале. Топло време је противу вас. Храбро: Издржљиво. ЖелИм добар успех. Др. Марион Симс. Одма они, који мислише да не може Танер издржати ту пробу прогласише да је та депеша лажна. Између осталих и Др. Хемонд је држао да је лудо и помислити да ће Др. Симс такву депешу послати. У питаше телеграФски Дра. Симеа који је био онда у Паризу и он потврди да је депеша његова.

После овога Др. Хемонд као да је дошао до уверења, да ће Др. Танер своју пробу моћи извести до краја, да у томе нема преваре и да ће отуда бити неке користи за науку. У једном писму, које је писао Дру Хеберу (који се јако интересовао за ту ствар и доцније и самом Танеру саопштио садржину писма) вели он: 1) Да мора признати да је надзор над Др. Танером био сигурак и да је тачно вршен 2) Да Др. Танер није ништа јео. 3| Да је ствар испала много боље но што се Др. Хемонд надао. 4) Да је и пре тога било дугих гладовања, но да је Др. Танер то засведочио највећом сигурношћу но што је ико пре њега. •5) Да се састав тела Др. Танера неразликује много од просечног састава осталих људи. 6) Да су код ранијих гладовања забележени симтоми више или мање нетачнл и изврнути 7) Да је Танер показао, да се не може дуго живити без воде. 8| Др. Танер има необичну храброст и ретку издржљивост. 9) Да је продужење гладовања скопчано са великом опасношћу. 10) Да су оне раније понуде, да 30 дана издржи боз ране« сигурно биле његове 11) Испитивања скопчана са гладорањем била су површна и недовољна; лучења коже и плућа требало је испитивати, мерења су била нетачна. 12) Пошто ова испнтивања нису најтачније, вођена, с тога ни то гладовање не може бити од великог значаја за науку али опет може у неколико изменити наше назоре о дјејству дужег гладовања на човечије тело. ПТто се тиче последње две тачке то треба применити да Др. Хемонд није знао како су вршена научна испитивања над Дром Танером. Тело је увек тачно мерено исто тако и вода коју је Др. Танер пио а истурена мокраћа испитивана је по тежини, хемијски и микроскопски. Да се исто то ради и са плућем и кожом било је с једне стране много теже а и непотребније, јер се та лучења састоје већим делом из угљене киселине и воде. Температура тела била већином нормална из тога се могло закључити, да је процес сагоревања у телу ишао нормалним путем само са том разликом што је Др. Танер сад трошио свој капитал (т. ј. наслагану маст). Температура у устима била је је већином од 98-75° Фаренхајстови до 99*5; ретко је силазила испод 98° или пењала се изнад 100° Фарен. Тридесет шестог дана Др. Танер је биоудобром. стању, а сутра дан повраћао је опет жуч и тужио се на светину која непрестано наваљиваше унутра. За овим наступи приметна слабост. Тридесет осмог дана