Просветни гласник

Н А у Ч Н А ХРО Н И К А

391

Д А Н

1 4 8 12 16 20 24 28 32 36 40 свршавање гладовања 44

«5 |б «4 о 8 'о* а РЗ

оЗ

сг>

•Ч

16 18 14 13 15 16 15 16 15 15 17 19 16

56 0 0 0 29 47 30 20 12 24 18 млека 100

Н 8Ј Ф 4 -4^1 Сб ^ В' а О С1| о

17 9 13 14 19 45 21 10 10 15 9

® 5 •Г-Ј, с*3 о, С8 « . и о т з § ©

аз а Оч Е-< 29 16 13 12 11 19 9 9 9

ФосФати у мокраћи

нормално »

ненормално умножено нормално смањено

нормолно

Споменили смо мало час да Др. Танер није први, који је дуго гладовао ; и пре њега било је људи који су гладовали не само толико, него неки су га још и превазишли. Један мрнарски доктор прича како су године 1809 седам енглеских морнара затворени ледом у балтиском мору, остали без ране од 4 мар.а до 9 априла, гасећи жећ само растопљеним комађем леда, Други још важнији случај десио се 1829 год. у »Сједињеним Државама« у"варошн Аљбањи. У тој вароши је живео Американац Робен Кељски који објави својим рођацима, да му је Бог наредио да се уздржава од сваког јела. Не обзирући се на савете сродника и другова одпочео је свој пост 2 априла и осим воде ништа друго није метао у уста. Снага му је непрестано опадала, но после четрдесет и два дана, био је још толико у снази, да је могао да шета. После тога дана снага му је почела нагло опадати, чула су му се затупила глас ослабио и најзад лего у постељу из које више ни устао иије јер 24 августа издане прожививши без ране педесет и три дана. Такав исти случај десио се 1880 године у Источној Индији у Логору, где је један Фанатик хтео пошто по то да оде у рај а то је уобразио да ће постићи ако проведе четрдесет дана без ране у некој гробници; гробница је била иза градских зидова, имала је два и по хвата у ширини а пет хвати у дубини, кад је тај Фанатик ушао у пећину затворили су рупу са тешким даскама покрили их земљом а оставили само толико простора, колико је нужно било да му дају воде и неколико зрна пиринџа. Кад су после четрдесет дана отворили гробницу, нашли су га једва живог но тако ослабелог да је изгледао ка прави скелет превучен кожом. Било је још више случаја дужег гладовања , но сви су гладовали само из празноверице мислећи да ће

тим угодити Богу, позивајући се увек на четрдесетодневни пост Исусов. Међу тим гладовање Дра Танера као што смо видели има сасвим други значај. Одма после тог случаја нашли су се многи који су подражавали дру , Таперу. Тако два медицинара у Паризу заверила су се, да проведу двадесет дана без јела а у Лијону опкладио се један од тамошњих доктора за 2000 Франака да ће четрнајест дана провести без икаквог јела. Још неколико речи о дру Танеру. Он се опкладпо да издржи то гладовање за 5000 долара но осим тога други споредни приходи далеко су превазишли ту суму. Јер за саме ФотограФије добио је 1 500 долара за улазнице за гледање 78915 долара , поклони од разних л,уди и друштава (од вароши Охајо, од Фирме» Либиг и компанија« итд.) износе толико, да цео приход његов достиже суму од 1376 40 долара или око 4600 дуката. Површина земљина а и сама атмосФера загревају се само топлотом сунчевих зракова. Ваздух не добија топлоту од сунчевих зракова док они пролазе кроза-њ*; тек кад зраци допру до површине земљине, она их апсорбује, упије и од тог загрејаног земљиштч загреје се после и наш ваздушни омотач; дакле загревање ваздуха иде од површине земљине па на више. Да ли ће се површина земљина јаче или слабије загрејати то зависи од правца којим сунчеви зрацн допиру до ње; но како се правац сунчевих зракова непрестано и то стално мења тако се исто мења и температура како површине земљине тако и ваздуха над њом. Што сунчеви зраци падају управније, тим су топлији а тим ]е и темпаратура земљишта и ваздуха над њом већа. То бива лети. На против кад сунчеви зраци падају косо, онда они врло мало загревају површну кору земљину и то је загревање тим мање у колико је њихова косина већа. Једно од тога а друго и од још неких временских узрока, зими температура редовно спадне на врло низак ступањ. Да се температура мери, употребљавају се, као што је познато, нарочите за то справе, тако названи термометри или српски топломери; они су обично напуњени живом јер је та течност врло осетљива спрам промене у температури. Још ваља да додамо да се термометрима напуњеним живом мере температуре над нулом, т. ј. над тачком бња и нешто мало иснод нуле; а за много ниже температуре дакле за већу ладршћу узимљу се темометри чије ни су цеви напуњене не живом,, него алкохолом, јер се жива на ниском ступњу температуре, нарочито око своје тачке мржњења неправилно понаша према промени температуре а алхокол се ни нанајјачој ладноћи не смрзне. Дакле са термометрима у стању смо увек да одредимо температуру оне околине у којој се налазнмо.