Просветни гласник

ДЕСИТНИ РАЗЛО

Ц И

415

Кад 72 X 0 ,0138

чини 0,0138, онда за "| 72 треба 9936

9936'

Кад за треба 0 ,0138, онда н. пр. за "|, 2 1375 :1518 треба 11 у 0,о138 = 0,1518 = доОО :99361518: 138 11 тт 9936 138 ~ 24" : 72

0 ,1527 — 0 ,152 — 0 ,1375 =

0 ,1527 1375 1375 125 11 9000 " 9Ш : 125 ' 72

7. Претвори у проете разложке: 0 ,916 0 ,6 42 8 571 0' 7 П 8 3 0 .071.428*5 0 ,38 0 ,03571428. Примедба. У главном има два начина за преобраћање нечистих периодичних разломака у проете : 1. Од целот периода одузму се непериодична места. Остатак се узима за бројитељ, а за именитељ долази онолико деветида, колико има периодичних и онолико нула колико има аепериодичних места. 2. По другом начину има се полазити од простих разломака (као што то у осталом мора и бити, дочем се не могу произвољно измишљати кечисти перио-

дични разломди). Кад се зна, колико један (први) део простог разломка износи у десетним деловима онда је лако израчунати, колико за вигае делова истог простог разломка треба у десетним деловима. Треба оно што је изишло за први део простог разломка увећати онолико пута колико је пута нови прост разломак већи од првога. Тај ће производ бити бројитељ десетног разломка. Што се тиче именитеља, тај ће бити онај број, који изиђе, пошто се десетни делови ирвог просгог разломка увећају онолико пута колико треба за целину. Према овом другом начину именитељ је ближи вредности нравог десетног именитеља, т. ј. стотши, хиљади и т. д., но имнитељ који излази по првом начину, јер ту излази 90 , 900 , 9000 и т. д. (или и с више деветица, а најмање с једном нулем). То ће рећи. именитељ је у најслабију руку мањи од 100, 1000 и т. д. за 10 или и 100 и 1000 и т. д., а није само за коју јединицу, као штоје

случај н. пр. код ч / 1г —

581 996

или

код / 24 =

4576 9985

итд.

Стање јавне наставе у Кнежевини Србији за 1875—76 школску годину (Наставак.)

Код варошких наставника извоси проценат множења 29,48 а код сеоских 68,48 У мушким школама варошким радило је 1876 године 16 учитељака, или на 100 учитеља 12 учитељака. У сеоским мушким школама било је 49 учитељака, дакле на 100 учитеља опет само 12. У неким окрузима овај је проценат далеко већи. Тако на

ир. долазило је на 100 учитеља у мушким школама округа београдског 25 учитељака. пожаревачког 29 „ црноречког 52 учитељке. Ове размере данас су још далеко веће. Број наставника ^у варошким школама и ове школске године био је овај:

5ЈГ