Просветни гласник

54

СТАН>Е ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КЊЕЖЕВ11НИ СРБИЈИ ЗА 18 75 — 76 ШК. Г.

Највећа је раздика код првог разреда; код осталих она је само незнатна. Ако узмемо, да је у течају године сваки разред мушких шкода оставило 100 ученика, онда је према горњим размерима оставидо : први разред . . . 146 ученица други „ ... 128 трећи „ ... 100 „ четврти „ ... 92 „ Свгга .... 466 „ Дакле само четврти разред свршује релативно већи број ученица; у трећем разреду остаје нодједнак број обојих ђака, у другом пак и првом остаје до краја године мање ученица него ученика. Иетересантно је да се види, како у овом погледу стоје ученици сеоских шкода. У 1875 — 76 шкодској години бидо је у свима сеоским школама ученика.

УПИСАНИХ

НАПУСТИВШИ

ОД 100 УПИСАНИХ

разред;

РАЗРЕД

НАПУСТИЛО ЈЕ РАЗР.

црви . .

. 9.341

6.760

27,63

други . .

. 4.604

3.730

18,98

трећи . .

. 3.219

2.674

16,93

четврти .

136

101

25,74

Свега

. 17.300

13.265

23,32

Кад ове размере поредимо онима, за школе варопше, онда налазимо, да сеоски ученици у већем броју школу напуштају, но што то бива по варошима; јер на сваку стотину варошких ученика, који су школу у течају године папустили има 134 ученика у школама сеоским, и то у разреду ; првом . . . 145 другом . . . 166 трећем . . . 102 четвртом . . 134 Ово напуштаве школе од велике је штете колико за децу,; толико и за саме родитеље 11а ни учитељу не мили се радити у школи, у којој не може да види плод својега труднога рада, у којој само започиње а никад не свршава. Међутим овај деФицит у појединим разредима готово губи се према оном, који налазимо, кад пратимо ученике од уписа па до свршетка последњих разреда. У следећем прегледу имамо податке о том.

ШКОЛСКА ГОДИНА

Б РОЈ УЧЕНИКА

ј Б РОЈ УЧЕНИЦА

ј УПИСАНИХ у I. ГАЗР.

НА КРАЈУ ГОДИНЕ У РАЗРЕДУ

УПИСАНПХ ; у I. РАЗР.

НА КРАЈУ ГОДИНЕ У РАЗРЕДУ

II.

III.

IV.

II.

III.

IV.

1869 — 70

10.428

1.1 72

1870 — 71

11 .861

4.994

-гљ

1 .499

608

1871—72

1 1.556

5.225

3.505

1.575

674

438

1 872 — 73

12.018

5.360

3.820

857

1.492

753

493

259

1873-74

1 2.9 1 2

5.455

3.729

912

1.610

713

522

290

1872-75

1-2.1 48

5.968

3.843

981

1.547

865

493

;22

1875 — 76

5.337

3.964

1 0.32

8-20

571

318

Од 1870—1876

1 1.820

5.390

3 77

946

1 492

739

503

297

У

П

Р О Ц

Е

Н Т

У

1869 70

100,00

_

_

1 0,00

_

1 870 — 71

1 00 0^>

47,89

_

' 00,00

51,88

1871 —72

100,00

44,05

83,61

1 О0,00

44,97

|7,37

1872 — 73

1 00,00

46,38

32,21

8.22

00,00

47,8-2

3-2.82

-22.10

1873 - 74

100,00

45,39

32,27

7.69

1 00,00

47,79

43.14

1 9.35

! 1874- 75

100,00

46,-2

3 1,98

8.58

100,00

53,72

33.0

20.44

1875 — 76

43,93

30,70

8.59

53,01

35,47

21.31

Од 1870-187(3

100,00

45,60

31,91

8.00

'00,00

49,47

33,9-4

20.04

Ако изоставимо четврти разред, јер га имају скоро без изузетка само варогаке школе, онда видимо, да у мушким школама јаче опада број ђака, који прелазе у старије разреде. У другом разреду то опадање није стално и постепено, као што се опажа у трећем разреду. Ово је у толико горе, што у трећи разред додазе већ спремнији ђаци. И у женским школама показује се слабије опадање броја ученица, које у старије разреде предазе. Но овде не видимо ону сталност и правилиост, коју смо нашли у мушким школама. Ово је за то, што су те школе скоро без изузетка само по варошима. Кад мушке школе поредимо саженским школама, онда налазимо, да од 100 уписаних у први разред ученика и ученица у периоди од 1870—1876 године није свршило разред УЧЕНика ученица други . . 54 50 трећи 68 66 четврти . 92 80 Женске школе показују дакле нешто боље резултате; но ти су резултати опет сасвим незнатни кад се узме у обзир ведика штета, која додази од тако јаког напуштања школе. Интересантно је видети, како у овоме погледу стоје сеоске школе према школама варошким У овом прегдеду имамо за то како апсолутне тако и релативне бројеве.