Просветни гласник

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

речи „полутар" још и ове називе: „рапнатељ", „равнитељ"', „иолутник" и т. д. 3.) За иисање учебника за географију могло би се дсдаш к ономе, што јс до сад у онште казано, још и ово : а) У географији ваља да ее добро пази на изговор страних имена, те да се не метне тек од ока , како писац мисли , да се неко место или нека земља зове. Хрватски писци, који се латиницом служе, немају ту никакве тешкоће; они просто препишу туђу реч онако , како су је нашли нанисану, а читалац нека сам води бригу, како ће је прочитати. Ми , који ћирилицом нишемо, имамо тежи иоложај. Писац треба одмах да напише туђе име онако, како се изговара; па ако га није добро написао, онда наводи на погрешку и читаоца, а у школској књизи и ученика, а можда и наставника, или га ставља у немили положај, да те погрешке сам поправља. б) „У средини других предмета, на које се већа „важпост нолаже, геогра®ију махом занемарују уче„ници, а кадшто и сами наставници. Ово заслужује „највећег укора. Геогра®ијска настава може се јако „ограничити , али је не треба омаловажити. Она „мора остале научне предмете везивати и у свези „држати. Без ње колеба сесве." (Хгрбарт: Нацрт „педаг. предавања). С тога не би се дало одобрити , да се математична и Физична геограФија од иолитичне цепа, и од ових засебна наука (козмогра®ија) прави ; него би пгга више ваљало и у учебник геограФије, а и у предавање геогра®ије унети по нешто и из иоторије, јестаственице и Физике. У учебнику довољно је оваке уметке из појединих помоћних наука са две три речи у загради наговестити, а ни у предавању не треба оне да заузму одвише времена; али тек оданде не треба никако да изостану, јер служе као најбољи зачин геограшијској настави, дајући јој свежине и живота. Где је год тужба на неуснех и на тешкоће при нредавању и учењу геограФије , свагда ће томе бити узрок нешто и у неприродном „изоловању" геограФијске наставе и у избегавању додирних тачака земљописа са другим предметима, који с њим у свези стоје. С тога с правом и вели о предавању овога предмета Шмид у „Енцикл. II. 912" ово:

„Ш најодушевљенији поштовалац научне географије не сме губити из вида , да ће она управ због свога бескрајно богатог материјала, због своје тесне свезе са свима природним наукама и са историјом још дуго, можда за навек бити за научни поступак у средњој школи задатак тежак за решавање,—већ с тога, што ће најмање наставника имати нужних за то знања у исти мах из природних на ука, из математике и из историје. Тешкоћа задатка, како да се од геограФије иачини удесан предмет за наставу за оба највиша разреда, доказује се најбоље разним покушајима, који су у овом погледу всћ учињени, и који ће све дотле непрестано на нове нодстицати, док се не пронађе умесна Форма и метода". в) „Код ове (геограФијске) наставе главно посредовање треба да на се прими око , а не уво. Стварна настава претежнија је од наставе речма" Добар наставник не ће никад предавати геограФију без маие; пре без књиге , него без мапе; и ако је никако нема, направиће је сам; нити ће ученике гонити , да уче из књиге на памет оно, што могу и тпто треба честим гледањем мапе да запамте. С тога је нужно , да у истом учебнику буде нешто и од слика , а да буду додате и скице појединих делова и већих комплексаземаљских, и то све у тексгу самом , као н. пр. у геогра®ији Сајдличевој (издање А.). Још већма је нужно, да ее том приликом начине и нужне веће маие за дувар и мањи илколски атлас за ученике. План о овоме може се поднети засебно : овде толико само да се наговести, да се сви ови радови могу врло добро израдити у нашој државној штампарији. И мапе и атлае требало би да се удесе по истом плану, по ком и учебпик. Незгода је за почетника, кад у учебнику стоје нека меета , реке и планине, којих на мани нема никако, или се онде друкчије зову или не леже онако , како је у учебнику казано.

Најпосле добро би било, да се и код географије и код осталих школских књига усвоји начело, да се награда. иисцу не илаћа од табака, него