Просветни гласник

405

Но пре него што пређем на појединостл, какаћу прво о избору самога дела за превођење, јер су се и о овоме чули гласови, да избор није срећан. По мом скромном мишљењу, ово је дело удесно за наше гаколе, а нарочито прела досадашњем распореду, кад се минералогија учи пре Физике и хемије (а и геометриј ), и боље се неби могло ни наћи, јер га нема. Ово мишљење оснивам на овим чињеницама. Мали број важвијих минерала долази у свима књигама ове врсте (за средње школе), и минерали су у свима описани истим речима. Управо су научници онисали поједине минерале, а остали писци само то преписују од речи до речи, и ко неби тачно преписао, тај би само грегаио. У овој науци не.иа оригиналности. Једина могућа оригиналност била би за нас Србе узимање примера из наше отаџбине, а нарочито у геологаком иогледу. Места где се минерали налазе у Орбији, означена су у овој књизи према минералогији Др-а Јоси®а Панчића. Тако у минералогији етоји облик минерала, боја, укус, тврдоћа, спец. тежина, како се показује у огњу и растворнии течностима, састојци хемијски, где се налази и зашто се употребљује. Ако би ко хтео да напигае негато оригинално, морао би доказати, да досадање особине нису таке, већ друкчије. Морао би доказати, што је апсолутно немогуће, да белутак има тврдоћу као дијаманат или кух. со, да у њему није силинија и к,;сеоник, већ да су неки други елемнти, и т. д. Да плава галица није плава, већ црвена, да је грка со слатког укуса и т. д. Што ово дело надмагаује многа дела ове врсте, то су врло лепи описи, како се неки минерали ваде из природе (као кух. со, гвожђе, злато и т. д.), гато у другим књигама ретко има. А ово је баш врло интересантно за ученике мањих школа, јер без оваке зачине, сувише је еухопарно. Лепе слике такођер много доприносе, и с тога би било желити , да се у преводу израде бар још неке слике, којих има у оригиналу. По што је за; учење минералогије преко потребно знање хемије, Физике и геометрије, то може наетавник толико објаснити из ових грана наука, колико је потребно за разумевање. На нрилику из хемије треба показати гасове кисеоник, воденик

гушик и све елементе , што долазе у једињењима ових минерала, као хлор, јод, бром, силиције, арсен и т. д. Поред тога дати појам о том, како у еједињавању двају или вигае елемената постаје са свим ново тело, да би могли разумеги, за гато се не познаје, да у неком минералу има састојака који су познати, а онде се не виде. Из Физике требало би објаснити (у предавању) појаве без закона, и то нојаве као гато су топљење, кључање, испаравање, пропугатање, одбијање светлости ; магнетне и електричне нојаве ; снец. тежину и т. д. Погрегаке које би гаљало исправити, означио сам на засебним табацима, који се овде прилажу, као и то како би их ваљало исправити. Неудесне носрбљене термине требало би са свим изоставити. А које би термине ваљало изоставити, означио сам посебно на приложеним табацима. Овде ћу узети слободЈ, да кажем две три речи у опгате о иосрбљавању термина, о чему се такођер много код нас говори. У немачкој школској литератури овако је усвојено : 1. У основним гаколама само немачки називи ; 2. У средњим школама немачки називи на нрвом месту, а научни на другом под оградом; 3. У највишој (снецијалној, универзитетској) књижевности на нрвом месгу научни термини, а под оградом немачки. Код нас пак хоће људи одмах и у првој насгави да унотребе научне тераине, који су деци тежи него цео предмет што уче. Наравно да је нама одраслима, који смо учили и научили научне термине лакше него српски. Али кад би смо питали оне, за које се пигау оваке књиге, чули би смо друкчије. Мени је на прилику, много лакше читати сваку Физику и хемију на немачком језику него на српеком, лросто с тога што сам се на ово навикао: као што ми је и научни термин лакши од српског, јер српски термин морам тек да научим, па за то бих му на први мах био противан. Кад бисмо ово доследно продужили, дошли би смо до закључка, да све науке треба учити на грчком или латинском језику, и по томе ни једну не учити, док се прво не изучи класички језик. .Још ми остаје двоје да кажем. И то прво о кристалним облицима. Ове облике ваљало би скратити, то јест узети мањи број главних кристала