Просветни гласник

438

ПИТАЊЕ О УРЕЋЕЊУ ФОНДА ЗА СВНШТЕНИЧКЕ УДОВИЦЕ И ОИрОЧАД

самац, те нико од њигових по овоме закону нема нрава на издржање из шонда, и 3, Пошто се пак таквом лицу не враћа вишак улога, онда, досљедно судећи, и нема никакве штете за овај фонд. Наравно, да ће се овакав прелазак из веће у мању класу дозвољавати само у таквим случајима, кад власт испита и добије потпуног уверења, да молба нроситељева доистазаслужујењенога призрења. Поштујем и мњење већине комисије која се у овоме питању обзирала на закон о Фонду удовица чиновничких, али ја морам казати да су са евим други услови живота сеоског свештеника, од живота чиновничког. Ови имају одређену плату , живе већим делом по варошима, а полиц. чиновници по

среским канцеларијама — у народним кућама ■ и бесплатно; па нису ни изложени разним опасностима као ееоски евештеници. А ови (свештеници) опет, до еада и немају скоро никаквог сигурног доходка из кога би без осетности могли улоге давати а међу тим се одма морају сасгарати за кућу и што имања, — које пак, као што је нанред речено, може доћи у етрадателно стање, и по положеноме овоме закону не оставља им се могућност да у оваким приликама колико толико своју тешку судбину олакшају. Веоград, Фебруара 1881. Члан комиеије, ј^ИМА [1ЕТРОВИ'Б, свештеник, чдан. конз.

ИЗВЕ XII Т Ј" заступника дирентора о стању лесновачке ниже гимназије за 1879—80 школску годину.

На распис господина министра од 17 маја ове год. ПБр. 2273, част ми је поднети господину министру извештај, који сам саставио у договору са проФесорским саветом. У извештају се само излажу одговори на полоЈкена нитања поменутог расписа , која се тичу овога завода. У заградама — поред римских бројева — су стављени арапски бројеви, те означују положена питања расписа. И то: 1-во (1) Предмети . су предавани по наставном плану. Програми нису могли бити сви ■израђени у почетку школске године с тога , што су неки наставници доцније постављени, те су своје програме израђивали како је који долазио — у току године — и иредмети су се предавали по тим програмима, пошто их је савет проФесорски прегледао. II (2) Само је рачун свршен у почетку Априла, а сви су остали предмети свршавани од свршетка Априла па до краја Маја, но том су предмети повторавани (као што се обично ради у нижим разредима средњих школа). III (5) Наставници су предавали по ручним гатампаним књигама, и то: Српски језик (први и трећи део срп. граматике) по новим деловима српске граматике од Стојана Новаковића, Немачки језик у 1-м разреду по немачком буквару за тај разред, а у II разреду по

Траутовој граматици (први део од Ст. Д. Поповића, превод); ГеограФију по књизи Ј. Драгашевића у оба разреда; ЈестаственИцу (минералогију и ботанику превод од Јосифч Пецића) но А. Покорном; а Рачуница је диктирана по методу самог наставника тога предмета у оба разреда у 3 до 4 писана табака; Хришћанска наука у I разреду по прописаној историји црквеној са допуном из Св. писма , уводом у стару историју по Питц-овој великој историји и по др. Менке-у (огМз апМдш ЈезспрМз т шит 8сћо1агит есИсШ Вг. Тћ. Мепке ОоШае (1865.) а у II разреду диктандо четир и по писана табака, по хришћанском руском катихизису. IV (6) Задаци су задавани у школи на часу по свршетку појединих одељака предаване науке, и то из срисног језика, из немачког језика и из рачуна, а домаћи су задаци давани два иута недељно, четвртком из Немачког језика а недељом из српског и рачуна. Задаци ти поправљани су на израђеном учениковом задатку тако , да се сваком ученнку засебно саопштавала учињена погрешка , а по некад (но ређе) измењивани су задаци међу ученицима, те су их сами по прављали један другом, па је наставник — ученицима поправљене задатке — на ново поправљао. У опште наставници су се држали поменутог расписа (од 19 Децембра 1866 год. №3712.)