Просветни гласник

ИЗЕЕШТАЈ ЗАСТУИНИКЛ ДИрзК. О ОТАШУ

лесков. ниже гимн, за 1879 — 8 0. год.

43 9

V (7) Од хришћанске науке осетио се уплив на морал и дух ученика. VI (8) Било је — овде у Лесковцу - - тешкоћа у предавању Српског језика , а узрок је тешкоћама рђаво говорење српским језиком, махом (некако) према бугарском са 4 падежа свега (н. пр. »на татка« место татку и т. д.), и што је у многим реченицама други ред речи (погрешке односно синтаксе, н. пр. може се мењати , одговор је »не се може « место не може се мењати и т, д.) Ове су погрешке отклањане и могу се отклонити једино чистим говором наставниковим са децом више него и чим , и читањем пред ученицима — састава написаних чистим и лепим српским језиком, но тако, да прво (и то увек) наставник чита чисто и полагано подуже, па онда ученик. За рад овога нужно је, да свака школа има све српске умотворине, као аесме, ариче, аословице, загонетне и друга дела лепим српским језиком написана, а најбоље би томе припомогле лепе и занимлзиве ариче> које би се могле дати деци у руке без сваке опасности ради читања и приповедања прочитане садржине. Ово би вредило и за оне крајеве српске, где се лепо и чисто говори , а камо ли овде , јер се читањем и приповедањем лепих прича поред изучавања језика — добија у томе, што се тиме у деце изоштрава памтење и пробуђује љубопитство, отвара се воља ка читању (а овај је правац дечијег развијања јако занемарен) VII (10) Изучавању страних језика у средњим и вишим школама цељ је двојака, а главна је изучити теорично језик као науку ради потпуне употребе језика у читању и разумевању научних (а к других) дела , а споредна је — но опет врло важна — цељ, владати практично језиком. Зарад прве — главне цељи —• потребне су добро удешена граматика и читанка за изу*,авање језика као науке, а зарад друге потребно је да предавач језика (практично) говори са својим ученицима кроз све разреде. Обе се ове цељи — што се само по себи разуме — могу постићи у школи само I тако , ако предавач добро влада туђим и матерњим језиком, ако зна језик као науку и добро и правилно истим говори. Но како се у овом заводу предаје само немачки језик (у I и II разреду) имам учтиво казати своје и саветско мишљење о књигама по којима се предаје немачки језик у нижим разредима гимназије (I, II, III и IV разреду), и то: Прво, буквар немачки — по коме се предаје у I разреду гимназије — није удесан, као почетни део, у толико , што он нема никакве свезе ни природног прелаза у Траутову граматику, која се отпочиње учити у II разреду гимназије — ако се граматика Траутова

мора још задржати као школска књига, и служити за мерило похменутом буквару (почем и она није удесна, о чему ћу ниже поменути) — јер је у њ стрпан материјал без сваког реда и.система тако, да ђак у њему учи неке речи (као ТћШ^кед! и т. д.) којих у 'Граутовој граматици никако и нема, и једва ће те речи доћи тек у старијим разредима по што их је ученик већ заборавио. Г1а онда у њему су реченчце са глаголским облицима, о којима ученик још није упознат као »луиг(1е ^ећогеп« и т. д. Буквар треба да је малена и кратка књижица, као што је наш буквар за I разред основне школе и као што су немачки буквари за I разред немачке основне школе , те да се ученици из истог упознају са гласовима и словима и науче читати, па одмах приступити граматици с читанком. Друго, и Траутов а граматика не одговара намењеној цељи аотауно, ево зашто: у њој су разноврсне реченице поређане , те се морају изучавати само на памет, механично, а поред њих стављени су задаци за превод у којима свака реченица стоји засебно (као кад би била нека аксијома) или је највише у свези са једном или двема реченицима, тако, да ти задаци не садрже у себи ништа друго до обичних разговора, особито у прва два дела Траут-ове граматике. У њима (задацима) нема никаквих ни омањих а камо ли повећих причица, нити икаквих других ствари (састава које се казују и описују већим а лакшим реченицама те да се ђак може одатле — поред учења језика још чему учити,. освежавати и воље добијати. Укратко рећи сав је материјал удешен за механично изучавање језика. Само вешт и то врло вешт и смотрен предавач може сачувати учеиике, са том књигом у рукама, и не затупити их, а н), против ако је предавач иоле невешт и несмотрен (те се строго не држи психолошко-педагошких начела) он може и најдаровитије своје ученике —■ поред све своје воље и енергије за напретком — затупити и убити им дух и вољу за учење тога језика , јер у тој књизи (као што је у неколико речено) нема скоро ничега, што би освежавало самог ученика и давало му воље и крепости ка изучавању језика. И ако је сасвим јасно и пОјамно, да се и у језику по нешто мора и механички , махинално учити, ипак је механизам у настави најопасније оружје за развитак природних дарова. На послетку, да се заоитамо, који је до сада — бар у нас — научио ма који језик помоћу те (ОлендорФОве) методе , док није прегао читати и преводити. Така школска књига удесна би била — нека ми је дозвољено рећи — само за лењог предавача, а за ученика је опасна , и што је ученик вреднији тим је за њ опаснија. Најбоље би се успело са немачким језиком — као 5 6*