Просветни гласник

440

са ма којим другим — кад би се за нас израдила сва четири дсла немачке граматике ареми нпушј Нов аковићевој — граматиц!! и то што је могуће краће, па онда уз граматику читанка , која би била у свези са правилима граматике. У читанку уплести особине немачког језика — германизме — разместити их тако, да се потеже особине находе у најлепшим и најпријатнијим причама и другим занимљивим саставима. Што се граматике тиче, ма како била написана, из сваке се мора научити једно и исто, граматична правила , — законе по којима што бива у дотичном језику. Главно је — при изучавању граматике — нрелазити на њена правила из читанке, т. ј. саме реченице, која се имају превести |на српски) из читанке, ваља тумачити граматичко правило и уводити ученика у граматику. Од прилике такав је метод у Траутовој граматици (она је читапка и граматика), само што су њој реченице без свезе и не обухватају прострапије мисли (види напред номенуте махане). Добро удешена читанка — поред добре граматике најбоља је књига за изучавање језика. VIII (11) При предавању минералогије и ботанике употребљаване су: а., Збирка ископа са кристалним (гипсаним) облицима (од Фрича у Прагу). б., Шрајберове слике за ботанику; в., Хербаријум од 142 Феле биљака од »Ј. Ма§е1-а.« г., 2Мгка вНкашћ рпгос1пша (ттегаНеп е! рехгеГас1;еп) гис!аг81уо па рове 1 паић оћ окотгпаћ ос! Иаг1таппа, д., 2ћ1гка бНкапЈсћ ргЈго<1п1па пајуаггпје ЦекоуИе 1 оГгоупе ћПЈ1пе 8гје <1пјо Еигоре ос1 Наг1таппа, е., Урамљене (22) слике страног биља што се трговином доносе, и ж., Атлаз од Челаковског за биље (ово је својина наставникова). Ова еу учила употребљавана корисно. Предавач је изводио ученике у поље и показивао им је у природи оно што су у школи учили. Скупљаио је из околине познато биље и камење, које није од особите важности, те га не вреди спомињати. Што се тиче наставног плана односно предавања природних наука цео је савет заједничкот мишљења,: природне науке по својој важности стоје напоредо са матерњим језиком и математиком, те с тога ваља их предавати у свима — нижим и вишим разредима средних школа, као врло важне науке. А кад их ваља предавати, главно је питање како — при предавању ваља почињати, да ли природним редом : минералогију, ботанику па зоологију, дакле од простих тела ка сложенима или почињати од ближих и познатијих , па ма и сложенијих тела па ићи ка непознатијим, према

психолошко педагошком начелу наставе (које је поникло зарад неразвијених (моћи) душевних моћи дечијих). Ово је начело признато и најважније (у почетној настави) и оно вредн за све науке подједнако ; само што у примени тога начела влада понекад природан а по некад неприродан систем, према природи саме науке која се предаје. н. пр. према томе се начелу предаје, у нас у основним школама, Земљопис, само што се предавање Земљописа неподудара са предавањем природних наука — према том начелу у толико, што се при предавању Земл,описа почиње од познатијег и лакшег ка непознатијем и тежем, а природно, на против код природпих наука од познатијег и тежег ка непознатијем и лакшем, али неприродно. И Српски језик мора ће се предавати према поменутом начелу сада — кад, хвала богу и поштованом писцу већ имамо израђене делове Српске граматике т. ј. прво ће се морати изучавати, за науком о гласовима наука о облицима речи, па тек после наука о основима (бар према садањој спреми коју ученции основних школа доносе у средње школе), и ако је неприродан ред , јер ће ученици тешко или никако моћи разумети науку о облицима и т. д. Дакле, то начело вредн и за природне науке (можда још највише) те ваља у I разреду почињати са зологијом, у II. са ботаником, а у III. са минералогијом и хемијом, а обе последње продужити упоредо и у IV разреду. Сваки ће наставник признати, да ученици наши изнесу најмање знања — односно природних наука - из хемиЈе и минералогије у средњим школама, те с тога треба хемију предавати бар са минералогијом напоредо, ако се она — ма из ког узрока — не може предавати пре минералогије ; јер нема смисла учити хемијски састав минерала а немати појма о хемији, састојцима (елементпма) тела. Природни систем, у предавању природних наука био би потпун само онда, кад би се у нрвом разреду почињало са хемијом, у II са минералогијом, у III. са ботаником, а у IV са Зоологијом продужујући хемију у сва четири разреда напоредо ; и онда би се хемија — веома важна наука — могла добро проучити кроз 4 године па после V, VI, VII разреду продужити природне науке ма којим редом. Дакле ако би се могло почињати са хемијом, онда би имало нотпуног смисла држати се природног реда при предавању природних наука, а иначе ваља почињати обрнуто (ирема поменутом начелу). Нека ми је дозвољено поменути : почињати са хемијом, стало би више ма.теријалних жртава, дакле било би скупље , што такође ваља имати на уму. Но школа ваља да буде школом, и свака уштеда од школе доноси више штете но користп. Но ако се баш мора