Просветни гласник

447

1876 години, онда додази од издатка на једног ђака у средњу руку по 153 динара. Према томе стаје школоваае једног ђака сеоске триразредне шкоде по 459 динара, а на ђака варошке шкоде додази и по 612 динара, кад би редовно срвшио сваке године по један разред. Но кодако има ђака, који у шкоди пробаве више годнна, а не само 3 иди 4, докде је сврше. Више од две трећине ђака напуштају шкоду и неушавши у трећи разред, а за њих се потпунде може казати, да се шкодом ни мадо нису користиди. И ово је заиста годем губитак у сваком погдеду. Има истина у више придика и кривице до самих ро дитеља, што им дете шкоду пе сврши, но много је већа кривица до надзорне вдасти. Јер кад је 1876 године од 127.298 мушке деце ишдо у шкоду само 24.521, а од 120.344 девојака само 3.444, дакде од мушких 19,26 а од женских 2,86 процената, то би од њих бар иоловина, ако не више, могда свршити цео шкодски течај. Какав ди би био резудтат, кад би се и код нас заведо обавезно учење у основној шкоди? И овде може само добар и строг надзор помоћи, а сви други недостатци изгубиће се с временом. Као што је познато, основе шкоде издржавају се шкодским прирезом и интересом од капитада шкодског Фонда. У 1876 рачунској години прикупљено је на име шкодскога приреза 396.263,72 динара, а на пдате учитеља и учитељака издато је у тој години свега 472.665 динара, дакде преко приреза 16,16 ироцената. Но од овог средњег ироцеша имају неки окрузи још дадеко већи ; у неким пак окрузима потроши се опет мање но што је добивено од приреза. Како је у том погдеду бидо у појединим окрузима, издожено је у овом прегдеду.

0 К Р У г

У 1876 рачунској години

примљено Је школскога приреза

издато Је на плату наставнпка основних школа

Од 100 дин цриреза долази на плат, наставника

и

н

Ужички Крушевачки Београдски . Пожаревачки Адексиначки Књажевачки Ћупријски Крагујевачки Јагодински Црноречки Иодрински Руднички Шабачки Ваљевски Чачански . . Крајински Смедеревски Варош Веоград

51.097,61 28.446.97 32.027,15 64.179,77 15.378,29 12.340,35 19.635,44 30.988,97 19.635.44 15.931,48 9.086,86 9.569,33 20.802.45 17.428,56 12 686,42 17.964,92 13.653,03 7.007,12

23.333,69 18.105,17 29.170,03 59.533.02 14.874,35! 11.955.03 23.437.57 37.113,09 22.474,56 22.118,76 12.989,63 14.179,08 31.431,23 28,416,44 20.993,56' 37.060,83 31.548,35 33.930,61

45,67 63,65 91,08 92,76 96,72 96,88; 119,36, 119,76 126,49 138,84 142,95 148,17 151,09 163,05 16 5,48 203,23 231,07 484,23

У овом прегдеду имамо само шест округа који су својим шкодским прирезом могди подмирити издатак на пдату наставника: у остадих једанпест округа тај је издатак био већи од нриреза. Но највећа је несразмерност у вароши Београду. Истина стоји и то, да се у 1876 годпни није могао сав нрирез прикупити у неким, нарочито иограничним окрузима, због ратних придика. Но да је нешто и потнунце прикупљен тај нрирез, опет не би био довољан, да иодмири издатак на ндату наставника основних шкода. Са пободшањем стања учитељског, т. ј. са одређивањем већих пдата, у тесној је вези било и нодизање шкодскога приреза. Овогодишња народна скупштина примајући закон о пдатама учитељским није могда пеусвојити преддог о подизању шкодскога нриреза од 1.70 на 2.50 динара иа сваку пореску гдаву. Према усвојеној системи новишавања пдата учитељских с овим ће се прирезом моћи нодмиривати тај издатак, но опет не за дуго време; јер потреба нових шкода све је већа.

IX Напредовање јавне наставе у кнежевини Србији од 1836-1876 год. Гг. М. СиасиК и М. Ђ. МилиКевиК, у органу српског ученог друштва, депо су описади развитак јавне наставе у кнежевини Србији од првог почетка њезипог. Г. М. Спасић тек детимично описао јеорганизацију шкода, но од ведике је вредности у његовом раду то, што су у њему сачувани статистички подаци о шкодама из првога времена. Отуд и узесмо податке, која су мадо даље поређени подацима из новијега времена. Спис г. Спасића јединп је за то извор, јер у архиви министарства просвете нема тих нодатака, и то за то, што су ЂДиректори школа« имади своју архпву, која је већ сасвим пропада. Неудазећи у опис организације и састава јавне наставе, с тога, што је овај предмет довољно иснрпљен радом г. М. Ђ. МилиКевиАа, 1 предазимо на статистичке податве 0 Аицеју н Великој Школи, Лицеј је отворен 1838 године, а имао је два одељења: фидософско и правничко. Велика Школа. установљена је 1863 године, а има три Факудтета: фидософски , правнички и технички. У овом прегдеду надазе се статистички подаци о овој нашој највишој шкоди.

1 Гласник српског ученог друштва. Књига XXIV. страна 1 —1 35. 57*