Просветни гласник

извештаји изасланика о

СРЕДЊИМ ШКОДАМА

Испити су текли свуда правилно; питања господе наставника и одговори њихових ученика, мене су махом задовољили. Од тога чини изузетак VI разред гимназије, где је успех био доста сумњив. Осим тога напоменућу, како сам очекивао, да ће ученици учитељске школе, који су махом одрасли младићи, и осим тога слушали методику и усмено рачунање, показати много бољи успех у рачуници, но што је то у самој ствари било. Од свију тачака у вашем упутству, на које сте изволели свратити моју пажњу, ја ћу се мало зауставити на другој; у којој ви од сваке наставе, па дакле и рачунске, и то с правом тражите, да се знање које она даје, »упија у душу као добра духовна храна и т. д.». Да би се овом вашем захтеву подпуно одговорило, да би то јест знање, које рачунска настава деци даје, постала у правом смислу и подпуна њина својина, треба да су испуњени многи и многи услови, који пису сви у власти господе наставника. Тако на пр. између осталога требало би да се рачунској настави, ако се хоће да она у истини развија, отвори много шире поље рада, но што је то досада било, и да се незапоставља понеким наукама, које истина могу такође и у неколико благотворно утицати на развој ума човечијег, али ни издалека нису учиниле, нити пак чине, било ма у ком погледу, онаке и онолике услуге као математичне науке. Требало би даље створити могућност, да се наставник може често , чешће бар но до сада, уверавати о напретку својих ученика у овој за млађани мозак доиста тешкој науци , тешкој јер захтева осим доброг памтења још и лако схватање и зрело логично суђење и умовање. Требало би, даље, мало се више обазирати »на изискивања методично — дидактичног предавања«, и недавати деци пре времена и онаку духовну храну, коју она никако нису у стању сварити, као што је то на пример случај са алгебром у нашим средњим заводима. Као што вам је познато, алгебра се код нас одпочиње предавати у четвртом разреду гимназије , дакле деци између 13 и 14 година, о којој се са подпуним правом може посумњати, да су и рачуницу као што треба савладали. Питам се, да ли је њихов млађани мозак у стању схватити и разумети оне дубоке апстракције, којих је алгебра пуна, да ли је он у стању потпуно и савесно пратити све оне спекулације, помоћу којих алгебра своју величанствену зграду из неколико само аксијома ствара? И одговорам са најдубљим убеђењем не. Па кад се сад на испитима констатује, да су деца истина савладала механизме појединих алгебарских операција али нису потпуно свесна значаја њиног; да раде лако са словима', а немогу дати себи ни другима са свим тачна рачуна о томе, на што су она; да рачунају до-

бро на пр. са одречним количинама , а нису им потруно јаени значај и улога истих, и т. д. и т. д., требали се онда чудити, што је на тај начин знање отишло више у ширину него у дубину, и што захтев сваке истинске наставе , наговештен у тој тачци ва ■ шег упуства, није задовољен? У десетој тачци вашег упуства ви сте ми изволили такође наредити, да вам дсажем, како би се имали распоредити математични предмети у новом наставном плану гимназијском. Ја мислим, господине министре, да ће ићи само у прилог ономе, што сте у вашем упутству обележили као нужни и неизоставни захтев сваке праве и истинске наставе, ако вам предложим, да се алгебра из IV потисне у V разред гимназије , јер држим; да је чиста илузија мислити, да су деца од 13 до 14год. дорасла за свесно и корисно слушање алгебре. И ако то буде , онда се може са млого већим изгледом на истински успех, а и млого више, за једно и исто време прећи, јер ће тада долазити деца млого спремнија из рачунице , а осим тога и за једну годину дана старија, а то у оним годииама узраста млого чини. Неки делови могли би се тада из алгебре издвојити и рачуници придружити, као на пример десетни разломци, дељивост бројева, наука о сразмерним количинама, правило тројно, прост интерес и т. д. Даље могли би се ученици још у рачуници упознати са појимима степених и корених количина , са извлачењем 2 и 3 корена из особених бројева и т. д. Неки пак делови алгебре, као што су неодређене једначине , рачуни сложених интереса, рената, и т. д., комбинације, биномни образац , могли би се издвојити и оставити за седми разред. У IV разреду могла би се деца при слушању рачунице понајлак навикавати на означено рачунање са особеним бројевима, и тако се полагано спремати за алгебру. Ја мислим , да се алгебра, пошто се све оно одбије , што у њу строго неспада , може прећи у V разреду са 5—6 часова недељно. У VI разред требало би онда да дође планиметрија и равна тригонометрија са 5 часова недељно. У VII најзад разреду имала би се предавати стереометрија са применом алгебре на геометрију и равна аналитична геометрија са горепоменутим остатком из алгебре са 6 часова недељно. Најзад предлажем, што сам већ једном приликом учинио, да се механика као засебан иредмет укине. Оно знање, што се у механичком делу Физике добија довољно је и као припрема за онога, који ће у великој школи слушати поново Физику и механику, а још више за онога, који мисли, да му само као образованом човеку треба нешто од тога знати. 6 јула 1881 год. у Београду. Са одличним поштовањем Д. Ј^ешиђ Професер в. школе.