Просветни гласник

464

взвештаји изасланика о оредњим тколама

II. ИЗВЕШТАЈ Г. Мих. Валтровика, професора вел. школе о цртаљу у београдским средаил шкодама. Госаодину министру аросвете и црквених аослова. Према решењу господина министра просвете од 18 Маја тек. год. ПБр. 3036 и према упуству господина министра, од 27 маја т. г. ПБр. 3231. потписани прегледао сам рад из цртања у овдашњој реалци, у великој гимназији, у првој полугимназији и у учитељској школи. У II полугимназији цртање се ове школске године није предавало. Извештај овај до 20. Јуна с тога поднети нисам могао, што сам тек 26 јуна по подне могао прегледати цртеже ученика у I полугимназији. 0 свима горе наведеним заводима може се рећи једно и исто, а то је, да се у њима не поклања цртањУ она пажња коју заслужује као васпитно срество не само за стручно но и за опште образовање и које му у пуној мери признају народи са напреднијом наставом, ширећи му терен по нижим и средњим школама. Само у реалци цртање је обавезно. У ни једном пак заводу нема свију оних услова који дају прав 0 на поуздан успех. Мали број недељних часова из цртања велики број ђака, тескоба у месту, немање учила за основну наставу у цртању, много сметају овом пред мету и не отварају му ведру будућност, докле год трају данас постојећи услови. У реалци успех је из цртања сразмерно најповољнији. То чини што је обавезно. А био би успех потпун, кад би се наставнику дало више часова по разредима, кад би му се удесили школски простори како треба за цртање и кад би му се дала учила за шира веж.бања у цртању са пластичких образаца. Ово треба да је у средњим школама главна мета настави у цртању, како би се ученик иаучио да туђи цртеж разуме пластички и да опет своје замишљаје уме да изнесе пластички на цртаћу равну. Похвална је поступност, што је наставник одржава у вежбању и примени правих и кривих линија у цртежима разних предмета геометријских, пејсажних и Фигурских и у употреби срестава за цртање, као оловке, кичице и боја. Реалци је потребан већи број часова по разре дима, даље су потребни пластички модели од жица, дрвета, теракоте и гипсаза цртање с ирироде. Данашња збирка прегледа за почетнике недовољна је. Ваља је увећати тако да , сваки ученик буде у стању почети цртање од првих основа.

У великој гимназији нисам могао видети овогодишње ученичке радове из цртања, јер их је г. проФесор раздао био ученицима много раније но што сам ја потражио био да их разгледам. Но имао сам прилике видети ту испитне радове од прошли година. Систем у поступности црта и у примени цртаћих срестава, похвалан је и одговара природи дисциплине. Но цртања са пластике у гимнизији нема. У реалци су ученици старијих разреда покушавали се у перспсктивном цртању са природе. У гимназији то чинили нису. Но у овом заводу нема ни опог једног повол>ног услова који у реалци потпомаже успех у цртању, нема обавезности за ученике; белешка из цртања овде не утиче наоцену ђачке способности за прелаз у старији разред. Иначе и овде владају оне исте препреке успешној настави које и у реалци сметају. Мали број недељних часова; тескоба у простору и велики број ученика чине те неки разреди само по два часа месечно имају из цртања. Дешава се пак да због празника имају и само по један час на месец. Збирка прегледалица за цртање разне врсте богата је. Само је ваља попунити моделима од жица, дрвета и гипса и дати наставнику већег простора, а при већем броју ђака и ваљаног помоћника. У нижим разредима I. полугпмназије број часова за цртање довољан је, што се не може рећи о часовима у најстаријем разреду. Збирку прегледалица ваља овде попунити као и у реалци, да не би већи број ученика морао почети цртање са онаквих прегледа који траже већ пеку спрему и знање основа из цртања. Исто тако треба школу ову снабдети са моделима за цртање с природе. Да је цртање у овом заводу обавезно, оно би се и у старијим разредима опазио исти онај задовољавајући успех, што га показују прва два разреда, у коме су ученици послушнији и имају интереса за предмет који им белешком не може бити опасан. На испиту у учитељској школи, на коме су ученици прве годпне прецртавали модел шестостране призме, а ученици друге године орнаменте са гипсаних образаца, могло се је опазити колико је хрђаво што је цртање необавезно. Норед правилног сваћања изложепог модела и по већем делу коректног представљања на хартији, опазио сам да ученици цртеже не узрађују чисто зато што су, не радећи довољно преко године, још слаби у техници цртања, Успех у у другој години био је мпого бољи но онај у првој али је и у првој могао бити потпунији, да ученицима није толико на вољу оставл.ено цртање.