Просветни гласник

467

ћује на учење лекције »одавде-довде«, тада нема ни изгледа за успешну наставу. Ако је још и тај случај да се ни »и« изоставити не сме, па ако због случајно изостављених речи, због књиге , ученик бива кажњиван; сигурно је да ће дете гледати на књигу као на тиранина свог. Оно ће кривити »несрећну књигу« што је допало затвора , или још друге веће казне. У том случају видећемо, како ученици излазећи с испита цепају књигу, бацају у пећ или у воду, светећи се тиранину, који их је читавих десет месеци мучио. Треба врло много учитељске умешности , па да деци књига омили, да се она с њом здруже. А где је интерес за наставу кад дете омрзне књигу , из које му се учити ваља? 4. Само се оно волети може, што се разуме. То вреди и за књигу. Само она књига може се волети која је подесна за децу, и то за децу, којој је намењена. На жалост у овом погледу чињене су досад највеће погрешке. Често су даване у руке деци књиге, пуне имена, ци^ара, чудних назива и без система. И сам језик у тим књигама није удешаван за децу, но су излагани принципи, без икаквих обзира на школу. Сажаљевати се морају деца, која су осуђена , да све те за њих неразумљиве и непојмљиве речи и називе уче на памет. Изузимајући рачунице и нешто рачунсвих задатака, ни једна књига која се находи у рукама данашње деце у основним школама, није онаква каква би требала да је. Од све шк^лске литературе, оној за основну школу, најмањеје поклањано пажње. У новије доба — пре 10 година — поникао је нов буквар и рачуница. Све је оно друго крпеж , који се потпуно преживео. И тај преживели материјал морају деца да уче на памет. Но има и новијих литерарних производа, који су дати у руке деци, неиепитавши је ли то за децу. Мени се чини да се из овога заплета не мпже другачије изаћи, но једпом наредбом све књиге ван буквара и читанке, истерати из псновне гиколе. Признати се мора да је врло тешко спремати и кретати литературу за децу основне школе. Но у животу школином нема ничега што је лако и што се сме и може олако узимати. Никако се пак не сме основном школом експериментисати. Погрешке, ту учињене, тичу се преко 30000 будућих грађана. 5. Кад се буде спремала школска литература за основне школе , не сме се не водити рачуна о деци разних крајева. Не могу се уврстити у једну катего. рију деца источних крајева Србије и Шумадије , она деца која долазе уредно целе године , као што је то у варошима и збијеним селима , и деца која су само зими у школи. Како изгледа сва настава друкчија без књиге; кад је учитељ живо врело свега знања дечијег. Учитељ је тада н милији и потребнији. Но за такву на-

ставу треба "спремних и вештих учитељских снага. Учитељ који хоће да замени књигу, треба да је мајстор у своме послу, а у првоме реду треба да воле свој позив, да му је одан, што но веле, и душом и срцем. А за такво учење треба и други раеиоред и наставни план, но штоје овај који сада вредч за основне школе; за такво учење треба и други систем завести у целоме животу основне школе Било би и дуго и не на своме месту, кад бих све то овде хтео потпуно да образложим. Има једна добра страна у настави. Деца знају више но пређашњих година. Знају све оно што је у књизи наштамнано. Често се чудити знању многих имена — особито у историји општој. Рекао бих да је ово знање на штету другота, много пречега знања. У погледу васпитања нашао сам лепе успехе у II, III, и IV разреду палилулске женске школе. Деца ових разреда разликују се од све друге деце палилулских школа. Она су чиста, уљудна и скромна, а толико слободна колико је потребно. За све време испита који је трајао 4 1 / 2 сата, учитељка тих разреда није имала потребе ни једном речју да опомене своје ученице на ред или пажњу. О школским зградама београдских школа, част ми је известити вас, да су палилулске школе све смештене у приватне куће. Све су од реда рђаве. Соба III и IV разреда мушке школе има 32 квадратна метра површине, а у тој соби седи 57 ученика. На једног ученика долази 0.56 кв. м. а то јо тек трећи део оне површине, која се захтева чл. 8 правила о грађељу школа и намештају школском. Још горе је с кубном садржином; наједно дете долази свега 1'7 куб.м. Тако је и I разредом муитке школе. У собици од 36 кв. м. седе 69 ученика. Такве собе не могу се сматрати као школе, то су горе но апсане и осуђенички станови. Уз то I разред смештен је поред самога гробља. Част ми је г. министре саопштити вам, шта оп( штина београдска плаћа за такве јадне и несрећне школе. — За 5 соба у које су смештене палилулске мушке и женске школе, плаћа општина 3158 динара кирије годишње. С тога што су те школе смештене у 5 разних кућа, мора општина и 5 послужитеља да плаћа. На плате школских послужитеља троши општина 1872 динара годишње, а кад би школе биле у једној или у две куће, у пола би толико трошила. И тако издаје онштина београдска за своје палилулске школе 5020 динара годишње, а за саме станове и два излишна послужитеља 4094 динара. Кад би општина водила рачуна о својим издацима и о деци својој, она би плаћајући 4094 динара годишње, могла на свом плацу, који већ близу 30 година упарложен у сред палилуле лежи, подићи шхолску зграду од 51000 динара, узевши толику суму цз управе Фондова.