Просветни гласник

СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КНЕЖЕВИН И СРБИЈИ ЗА 1 8 75 — 76 ШК, ГОД.

473

У сто школа радило је године:

1836 1846 1856 1866 1876

100 наставника 100 „ 106 , 125 , -24 ,

Број наставника увећавао се дакле јаче скоро са 5 процената у свакој иериоди. Ово увећавање ишдо је у корист варошким школама, јер у сеоским шкодама ради и сад само по један наставник у сва тра разреда. Жеиске шкоде не помињу се у 1836 и ни 1846 години. Тек од 1856 године имамо нодатке о н>има. Ових школа бида је: 1855—56 године 14 са 18 учитељака 1865—66 „ 34 , 52 учитељке 1875 -76 „ 48 „ 81 учитељком множидо се годишае број школа учитељака шкода учитељака у пениоди с в е г а пгоценту

Од 1856-1866 .

. -2

3.4

14.29

18.89

„ 1866—1876 .

. 1.4

1.9

4.12

5.58

„ 1856—1876 .

. 1.7

6.3

12,22

16.50

Број гЈченика и ученица у основним шкодама, за горњих нет година, издожен је у овом прегледу.

0 к р у г

Број ђака на

крају школске године

1835 — 36

1845—46

1855 -56

1865—66

1875 — 76

Алексиначки . .

114

189

318

655

888

Бзоградоки . . .

282 ')

225

317

898

1.207

Ваљевски ....

126

560

595

950

1.124

Јагодински . . .

146

376

555

826

1.05 1

Књажевачки

76

105

357

635

738

Крагујевачки . .

253

561

830

1.346

1.612

Крајински . . . .

216

245

849

1.04 1

1.685

Крушевачки . . .

112

149

67

555

922

Подрински . . .

32

369

349

377

565

Пожаревачки .

22 2

784

927

2.419

2.820

Руднички ....

173

158

341

565

613

Смедерзвски . .

211

327

587

1.027

1.486

Ћупријски . . .

76

зчг

459

807

1.178

У жички

67

25 4

536

912

1.132

Црноречки . . .

88

145

479

651

1.213

Чачански ....

278

21 6

392

607

884

Шабачки ...

657

96 6

1 .218

1.461

Вар. Београд . .

2514

399

639

1.-251

1.481

Србија . . .

2.5 1 4

6.081

9.863

16.753

2 '.060

Ученика . . .

2.514

6.081

9.017

14.684

1 9.232

Ученица ....

_

846

2.069

2 828

Број ђака множио се годишње: у пегиоди свега у проценту Од 1836-1846 г. . . . 35 7 14,19 ') Заједно сБеоградом.

„ 1846-1856 „ „ 1856-1866 „ „ 1866-1876 , „ 1836—1876 „

378 689 531 488

6.22 6 99 2,17 19,44

У појединим окрузима бидо је овако множење ученика

О к р у г

Проценат годишњег множења учен. у периоди

1836 —46

1846 —56

1956-66

1 866 — 76

1836 — 76

Црноречки . . .

1 1,64

23,03

3,59

8,63

42,76

Подрински ...

105 31

— 0,54

0,80

4 т>8

41,64

Ужички

23,42

11 ,11

7,76

2,41

34,74

Руднички ....

27,62

11,59

6,57

0,85

33,99

Пожаревачки . .

25,31

1,82

16,09

1,66

29,26

Чачански ....

1 4,55

8,15

5.48

2,92

22,61

Књажевачки . .

3,81

24,00

7,79

1 ,62

21,78

Беогр. (с Беогр).

12,13

5,32

1 2,48

2,51

21,33

Ваљевски ....

24,44

0,63

6,07

1 .76

19,80

Смедеревски . .

8,90

7,95

7,51

4,47

18,97

Крушевачки . .

3,30

14,63

5,20

6.34

18 ,08

Крајински ....

1,34

24 65

2 26

6 ,18

17,00

Јагодински . . .

1 5,75

4,76

4,88

2,72

15,49

Алексиначки . .

6,58

6,83

10,60

3,56

14,72

(Крагујевачки . .

12.17

4,80

6,22

1,60

13,43

Ћупријски . . .

',15

2,68

7,58

4,60

1 1,46

1Шабачки ....

| 13,63

4,70

2,61

1,84

10,64

Код свију округа налазимо ведико кодебање, с погледом на нроценат годишњег множења ученика. Једини округ смедеревски показује у томе неку правилну поступност, а то је најбољи доказ, да су тамо отваране шкоде онако, како је то права потреба захтевала У ирвој периодн умножио се број ђака највише у округу подринском, а најмање у крајинском. У другој иериоди опет та два округа обележавају границу множења; но тада је максимум множења био у крајинском а миаимум у подринском округу. У треКој периоди налазимо ове крајности у окрузима: пожаревачком и рудничком. У четвртој периоди максимум множења биојеу црноречком, а минимум у рудничком округу. Кад број ђака поредимо број становника, онда видимо да је, у години долазидо је ђака на 10 ј 0 становника

на становника

1835—36 . 1845-46 1855—56 1865-66 1875-76

270 150 101 73 61

долазило ђака 3,7 6,6 9,9 13,8 16,3

Како су у овом погледу стојали поједини окрузи види се из овог прегдеда.