Просветни гласник
СТАЊЕ ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КНЕЖЕВИН И СРБИЈИ ЗА 1 8 75 — 76 ШК, ГОД.
473
У сто школа радило је године:
1836 1846 1856 1866 1876
100 наставника 100 „ 106 , 125 , -24 ,
Број наставника увећавао се дакле јаче скоро са 5 процената у свакој иериоди. Ово увећавање ишдо је у корист варошким школама, јер у сеоским шкодама ради и сад само по један наставник у сва тра разреда. Жеиске шкоде не помињу се у 1836 и ни 1846 години. Тек од 1856 године имамо нодатке о н>има. Ових школа бида је: 1855—56 године 14 са 18 учитељака 1865—66 „ 34 , 52 учитељке 1875 -76 „ 48 „ 81 учитељком множидо се годишае број школа учитељака шкода учитељака у пениоди с в е г а пгоценту
Од 1856-1866 .
. -2
3.4
14.29
18.89
„ 1866—1876 .
. 1.4
1.9
4.12
5.58
„ 1856—1876 .
. 1.7
6.3
12,22
16.50
Број гЈченика и ученица у основним шкодама, за горњих нет година, издожен је у овом прегледу.
0 к р у г
Број ђака на
крају школске године
1835 — 36
1845—46
1855 -56
1865—66
1875 — 76
Алексиначки . .
114
189
318
655
888
Бзоградоки . . .
282 ')
225
317
898
1.207
Ваљевски ....
126
560
595
950
1.124
Јагодински . . .
146
376
555
826
1.05 1
Књажевачки
76
105
357
635
738
Крагујевачки . .
253
561
830
1.346
1.612
Крајински . . . .
216
245
849
1.04 1
1.685
Крушевачки . . .
112
149
67
555
922
Подрински . . .
32
369
349
377
565
Пожаревачки .
22 2
784
927
2.419
2.820
Руднички ....
173
158
341
565
613
Смедерзвски . .
211
327
587
1.027
1.486
Ћупријски . . .
76
зчг
459
807
1.178
У жички
67
25 4
536
912
1.132
Црноречки . . .
88
145
479
651
1.213
Чачански ....
278
21 6
392
607
884
Шабачки ...
—
657
96 6
1 .218
1.461
Вар. Београд . .
2514
399
639
1.-251
1.481
Србија . . .
2.5 1 4
6.081
9.863
16.753
2 '.060
Ученика . . .
2.514
6.081
9.017
14.684
1 9.232
Ученица ....
_
—
846
2.069
2 828
Број ђака множио се годишње: у пегиоди свега у проценту Од 1836-1846 г. . . . 35 7 14,19 ') Заједно сБеоградом.
„ 1846-1856 „ „ 1856-1866 „ „ 1866-1876 , „ 1836—1876 „
378 689 531 488
6.22 6 99 2,17 19,44
У појединим окрузима бидо је овако множење ученика
О к р у г
Проценат годишњег множења учен. у периоди
1836 —46
1846 —56
1956-66
1 866 — 76
1836 — 76
Црноречки . . .
1 1,64
23,03
3,59
8,63
42,76
Подрински ...
105 31
— 0,54
0,80
4 т>8
41,64
Ужички
23,42
11 ,11
7,76
2,41
34,74
Руднички ....
27,62
11,59
6,57
0,85
33,99
Пожаревачки . .
25,31
1,82
16,09
1,66
29,26
Чачански ....
1 4,55
8,15
5.48
2,92
22,61
Књажевачки . .
3,81
24,00
7,79
1 ,62
21,78
Беогр. (с Беогр).
12,13
5,32
1 2,48
2,51
21,33
Ваљевски ....
24,44
0,63
6,07
1 .76
19,80
Смедеревски . .
8,90
7,95
7,51
4,47
18,97
Крушевачки . .
3,30
14,63
5,20
6.34
18 ,08
Крајински ....
1,34
24 65
2 26
6 ,18
17,00
Јагодински . . .
1 5,75
4,76
4,88
2,72
15,49
Алексиначки . .
6,58
6,83
10,60
3,56
14,72
(Крагујевачки . .
12.17
4,80
6,22
1,60
13,43
Ћупријски . . .
',15
2,68
7,58
4,60
1 1,46
1Шабачки ....
| 13,63
4,70
2,61
1,84
10,64
Код свију округа налазимо ведико кодебање, с погледом на нроценат годишњег множења ученика. Једини округ смедеревски показује у томе неку правилну поступност, а то је најбољи доказ, да су тамо отваране шкоде онако, како је то права потреба захтевала У ирвој периодн умножио се број ђака највише у округу подринском, а најмање у крајинском. У другој иериоди опет та два округа обележавају границу множења; но тада је максимум множења био у крајинском а миаимум у подринском округу. У треКој периоди налазимо ове крајности у окрузима: пожаревачком и рудничком. У четвртој периоди максимум множења биојеу црноречком, а минимум у рудничком округу. Кад број ђака поредимо број становника, онда видимо да је, у години долазидо је ђака на 10 ј 0 становника
на становника
1835—36 . 1845-46 1855—56 1865-66 1875-76
270 150 101 73 61
долазило ђака 3,7 6,6 9,9 13,8 16,3
Како су у овом погледу стојали поједини окрузи види се из овог прегдеда.