Просветни гласник

476

прилог за предав а1бе српског језику

ни поредимо ередњој плати у години 1876, онда налазимо, да је у овој четрдесетогодшлњој периоди та плата расла са 23,13 нроцента годишње. Новим ваконом о учитељским алатама, који је овогодишња народна скупштина примила и Његово Височанство одобрао, одређена је највиша плата је-

дном учитељу у 2450 динара, анајмања у 600'дин. Ова је реФорма од великог значаја, и неће остатп без утицаја не наиредак у народној настави. Она ће основној шкоаи одржати одличне учитељске снаге. На основу досадашњег резудтат моћи ће се измерити у скорој будућности успеси ове реФорме! јз. ј Ј овановић

II V II Л 0 Г ЗА ПРЕДАВАЊЕ СРПС^ОГ ЈЕЗВДА у I. раз. средњих школа (Свршетак )

Придеви су многобројне и важне речи, које се употребљују тако често као и именице ; међу тим њима се поклањало мало пажње у граматици. Кад хоћемо да нам деп,а покажу анализом нотпуно разумевање речи, што одиста и треба тражити, онда треба да се оне што детаљније изложе и што тачније одреде, • поделе и грунишу. Речи својство и особина , за децу су непојмљиве« те с тога она и не могу разумети и присвојити оно што се каже: „придеви су речи којима се оно, што значи именицб,, уз коју се придену онисује по каквоћи, својству или особинама те ће она то и научити само па памет а по томе неће познати саму реч. Да ли сам пак ја погодио пут у дељењу, одређивању и груиисању прпдева, пресудиће осталн, који се овим послом баве.

17. В р о ј е в и. По служби, коју бројеви у језику врше, деле се они на; иросте, збирне и редне. 1. Прости бројееи казују колико је дица или ствари на броју. По 4 облику има их, који се не разликују од именица, нпр. а&т, двсет, сто, хи љада, милаон и т д. 2. Редни бројеви такође казују колико је чега на број, а разликују се од нростих обликом, јер кад се употребе у облицима једнине свакад су средњег рода, а кад се употребе у облицима множине, онда имају облике за сва три рода. као придеви, нпр. двоје, троје, десеторо, двоји (сватови), троје (токе), четворе (кочије). и&тора (врата).

3. Редни бр>јези, казују где је шта по броју на реду. и имају облике за сва три рода као придеви, нпр. ирт, арвћ, ирзо; десета, дес&тк, десбто итд. 1, Одредба: број је име количини — не чини ми се довољно доследна. Количина сама већ није ништа друго до име, дакле именина само, а не ствар. У том случају би изишло да је број име имену или броЈ је име именици. Број никад не стоји сам за се као самостална реч у говору, него или стоји уз именицу и казује колико је на број тога што се именује том имепицом, или се уза њ свакад подразумева така именица. По то ме број није име количини, него као год што придев описује по нечему лице или ствар, тако број показује колико је на број лица или ствари, т. ј. онога, што се именује именицама. 2. Пошто се збирни бројеви употребљују врло често, те се и у анализи на њих често наилази, држим да је потребно да се и они овде обележе, и да се нокажу њихове особине и њихова служба. 18. Заменице. Заменице су речи, којима се замењују именице иридеви и бројеви. Према томе оне се деле на именичке, иридевске и бројне. Свака заменица има облике за три лица: ирво, друго и треКе. А свако онет лице у већине заменица има облике за сва три рода. 19. Именичке заменице. Именичке заменице деле се на личне и аоказне.