Просветни гласник

460

ЗАПИОНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТд

САСТАНА.К 1У1 10 Јуна 1881 год. у Београду. Били су ; Потпредседник Ј. Пецић ; редовни чланови: Стојан Марковић, ректор, — Мих. Петковић, арх. Н. Дучић, арх. Нестор др. Л. Докић, Св. Милосављевић, М. Миловук ; ванредни чланови: Јзв. Туроман, Ст. Марковић проФесор, уБуб. Ковачевић, Св. Вуловић и др. Јарослав Кужељ и привремеии деловођ др. Ник. Ј. Петровнћ. I Чита се записник БУ састанка и савет га прима. II Потпредседник ставља на дневни ред извештај наставног одбора о програму и наставном плану за земљоиис за средње шкоде. Пошто је овај извештај био већ пред саветом читан, а находи се и наштампан у сиаког члана, није се читао у целини на овом састанку, но се прочиташе следеће примедбе г, М. Зечевића на извештај одбора наставиог : Тосподину председнику главног чгросветног савета. Ја еам на једном састанку наставног одбора прочитао своје мишљење о томе, како би требало сзставити програм за геогр &Флју у средњим школама, изјавивши при дебати, да ме иротивни разлози, што су тада изнесени, ни у колико не убеђују, да би у њему учинио какве измене. То своје мишљење част ми је послати вам, на ваш позив од 29, пр. мес., ради оцене и могућне употребе у гл. просветном савету. Оно гласи овако: I. У приступу: 1.) Да се представи најпре облик земље и њен положај у васељени. Ва тим 2.) Да се изложи најнотребније знање о земљи и човеку као спрема за политчку геограФију и то : а.) 0 конФИгурацији земљине површине, клими и производима њеним; б.) 0 расама, језицима, верама, ступњима развитка људског и облицима државних влада. II. У општем прегледу поједини делова земљпних. 1.) Да се покаже најпре величина и положај сваког континента на кугли земљиној, његова орографија и хидрографјија у природпој свези међу собом, састав земљишта и морске му обале, клима и с њом у свези распоред Флоре и Фаупе. За тии

2.) Да се обележи историјски значај сваког континента по развитак човечански, његова насељеност у најновије доба и сгање сазашњих становника његових у просветном и привредном погледу. III. У поеебном прегледу поједнних држава у свима континентима : 1.) Да се изложи најпре величина државног ареала, његово земљиште с погледом на положај и границе, на орогра®ију и хидрограФију, на климу и природне производе. За тим 2.) Да се представи број данашњег становнигатва, његова прошлост у најкраћим потезима, његова вера, његова влада, његова интелектуална и материјална култура у садагпњости с најважнијим местима њеним. IV. У изради географског материјала по овом плану: 1.) Данашње стање у појединим државама у свету ваља да се објашњава: а.) Свеколиким физичким приликама онога земљишта, на коме се налазе, и б.) Скупом моралних прилика, из којих садашње стање излази као природни последак. 2.) Да би ово објашњавање било што тачније и поучније треба: а.) Да се чини поређење како између појединих делова земл^иних, тако и измећу разних држава његових, и б.) Да се пореди нека земља само с оном, о којој се напред говорило, а никад с оном, која ће се тек изучавати. Да би се по овом плану израђена геограФија могла ласно свршити у нижим гимназијама, ваља да се предаје у четири разреда е ио 3 часа, дакле свега 12 часова недељно. Тако би овај предмет заједно са српском историјом чинио једну катедру гимназијску, која би се у свак«ј школи поверила једном лицу, а не као што се досад чапило, да се геограФија или поједини делови њени сматрају као пришивак („цубок") уз други који предмет, на стога се настава у њој и свршавала редовно неуспехом, о чему сам стекао довољног уверења на испитима зрелости. ГеограФија заступа у нижим гииназијама