Просветни гласник

501

што су у школи, нарочито из природних наука, учили. Осим тога дат је један дан одмора, кад је црква славила, цело друго време ишло се у школу, осим дана, који су законом за одмор прописани. У овој години било је доста пропуштених часова готово као ни у једној од претпрошле две године, тако да је због тога школа доста издангубила. Узрок је томе био што је један од постављених наставника доста доцкан на дужност дошао, те ни распоред предмета није могао бити на време састављен. У течају целе школске године пропуштено је из појединих група предмета оволико ^асова : у науци ХришКанској 14 часова, у сраском језику 71, у рачуну 6, у Алгебтои, Геометрији и Цртању 22 у Јестаственици 18, у Земљоиису, оиштој и сриској историји 18, у немачком језику 22. Највећи део ових изостакака -- осим изостанака у српском језику, о којима је горе напоменуто откуда су — учињен је због позивања г.г. наставника у вештачке комисије, неки део због болести г.г. наставника а неки део ио добијеном одобрењу. Пропуштени часови ниси могли бити заступљени, осим неколико часова, него су ^у таким приликама ученици пуштани кући, да би се у заводу потребна тишина одржала, Пропитивање ученика у течају године, ради да вања оцена, обично је предузимано по свршеним мањим партијама предмета, по што се наставник предходним пропитивањем уверио да је већина ученика предавање потпуно разумела. Од ове ирактике имаће изузетака али је овде већ уведено као обичај, да се тако ради. Сви ученици у течају свака два месеца добију по једну оцену, из нских иредмета по неколико оцена из којих се после свођењем добијају двомесечне средње оцене. Веома је редак случај да који ученик у течају два месеца не добије никакву оцену, и такав случај бива само онда кад ученик ма којим поводом чешће од школе изостаје. Испитивање ученика о испитима ове године траЈало је у појединим предметима и разредима у средЊ У Руку : у Рачуну (разуме се испит једнога) у III разреду 25 минута, у II разр. 18 у I разр. 15 минута, у Алгебри и Геометрији, тридесет минута ; у српској Историји 20, у Оаштој Историји 23 минута, у Земљоиису, у III разреду 13 минута, у II разреду 10, у I разреду 7 минута, у Науци Хришћанској, у IV разр. 15 минута, у III разр. 7, у II разр. 8, у I разреду 3 минута, у Немачком језику, у I разр. 6 минута, у

II разр. 9 минута у III разр. 3 5, у IV разр. 30 минута, у срисном језику у I разр, 14. минута, у II разр. 10, у III разр. 15, у IV разреду 15 минута, у Минералогији и Ботаници 8 минута; у Зоологији 12; у Физици 15, у Космографији 20, и у Хемији 20 минута. Говорећи о испитима морам напоменути да је ове године на испитима много строже него до сада поступано, и да је нарочито обраћена пажња да се слабији и неспремнији ученици у старије разреде олако не провлаче. Сваки је ученик на испиту добио два или три питања из разних партија предмета, и тек на основу одговора на сва дата питања давата је једна или друга оцена, тако је бар рађено у Рачуну, Алгебри Геометрији, Физици, Српском и Немачком језику. ГГ. наставници надају се, да овако поступање неће остати без добрих последица за потоњи рад и напредак овога завода, нарочито ако се буде и у напредак овако поступало, У течају ове школске године кажњено је одлуком проФесорског савета за разне кривице затвором : у [ разреду 23 (од 45 уписаних), у II разреду 7 (од 23 уписана), у III разреду 3 (од 16 уписаних), у IV разр. 5 (од 6 уписаних). Највећи део ових казни долази због изосганака и због немира на часоаима и међу часовима (иајвише у I разреду). остале казне долазе највише због њиховог међусобног боја и свађе по тужбама њиховим и неколико казни због несмотрености у понашању према старијима (у II, III и IV разреду). Казном привременог отпуштања кажњени су само двојица из I разреда, и то један због нагомиланих изостанака и један, према коме су због владања све блаже казни биле исцрпене. Осим ових казни, кажњено је у течају године доста учепика I разреда и неколико ученика II разреда стајањем или клечаљем за омање кривице на часовима, али се о овим казнама рачун не води, јер их сами г.г. наставници на својим часовима досуђују. Озбиљније непослушности од страие ученика није биле никакве, и с те стране може се слободно узети, да је ред у овом заводу вазда добар био. Бр. 196 15 јула 1881 у Ваљеву Директор ваљевске пиже гилшазије

ЈУ1. у^АВИДОБИЋ