Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈН

Г. миниетре, у овако површном извештају није могуће да изложим и илуструјем до ситница све стране школине ич овога краја. За детаљан извештај треба око прегледа сваке школе позабавити се више времена или преко године више пута обићи школе. Али и према оволиком времену, што сам га имао г:а расположењу, надам се, да ћу у главном макар и приближно задовољити ваша очекивања, јер нисам презао од тегоба с којима се у овом врлетном крају мора сваки срести, а поред осталога и родољубље ми налагаше најозбиљније, да овоме важном послу са свим мојим силама послужим. Одв )јен 1 прилажем овом извештају имена појединих учитеља са кратким описима њихових радова у школи и ван, и са бројем ученика који су отпочели и завршили шк. годину. Част ми је и овом приликом уверити вас о моме особитом поштовању. 13 јула 1881 год. Неготин. Дирвктор неготиске н. гимназије и професор јатлтлоћ. р, ј°а аринковитч

II ИЗВЕШТАЈ Г. Жив Г1опови1>а, проф. београдске гимназије о годишњим испитнма у основ, школама окр. београдског. И:) извештаја г. Живка Поиови1-а, ироФесора, иадимо ово : 1. У више се прилика може чут!,, како се пребацује нашим основним школама, да оне нису у стањЈ дати трајнога образовања омладини, која се у њима учи. Од учења у нашим основним школама, вели се обично, не има скоро никакве користи доцније%уживоту. Све што се у њима за три и више годипа научч заборави се већ после неколико година ван школскога живота тако, као да се ни учило није. Између оних који су у своје време свршили основну школу с добрим успехом, врло их је мало, који после нису са свим заборавили и читати и писати. Тако има села, у којима је тешко наћи писмена човека, ма да је у њима осиовна школа више година р>дила. Мени се чини, да су поглавито два узрока овоме брзом заборавл.ан.у онога, што је у основној школи нредавано. Један је узрок, што је кратак курс од три го^ине, да се сврше сви опи предмети и у оноликом

надзорникл 50 5

пространству, како је то распоредом од 17 сеп. 1871 год. бр. 4438 за прва три разреда основних школа прописано. По томе распореду предаје се у нашим троразредима основним школама, кад се урачуна и телесно вежбање, некаквих 20 које главних, које споредних предмета. У самом трећем разреду, који је у осталом више оптерећен предметима, него и четврти разред, има равно 10 предмета од прилично великога обима. Могућноје најпосле, да би и могладеца затригодине по рационалној настави доста добро изучити сваки од тих прописаних предмета. Али је ван сваке сумње и то: да један сеоски учитељ, ма како он спреман и вредан био, не може сам стићи, да сваком од то ликих предмета поклони онолико труда, колико би потребно било, да га деца као што ваља изуче. Ја се доиста само чудити могу, како су у овим погледу успели и оволико, колико су, понеки сеоски учитељи Крајње би време било, да се поменути распоред свестрано претресе и редукује, ако се мисли, да осиовне школе по селима и даље с три разреда остану. При томе би требало имати на уму, да се број и обимпредмета у преоптерећеном трећем разреду смањи. Ово би се по мојем мишљењу прилично постигло, ако би се »земљопис Србије и српске области« спустио у други разред место »познавања домовине и света« које би се укинуло, а »поука о чувању здравља« преместила у четврти разред. Још је од преке иотребе, да сваки сеоски учитељ добије по једнога учитељскога помоћника, који ба пзд надзором његовим у једном разреду иредавао и њега на случај препреке какве у школи и цркви заступао. Овако, кад је учитељ болешћу или чим другим у дужности спречен, деца се, остављена сама себи, кваре у дангубици и без надзора. Установа учитељских помоћника била би корисна још и по томе, што се тада цела троразредна основна школа сеоска не би морала поверавати неопробаној учитељској снази. Држим, да ово не би стало велике новчане жртве ако би се, место садањих 10—15 и внше основних школа у срезу задржала само половина и то оних, које се зградом н нохођењем одликују, а остале завориле. Други је узрок поменутом заборављању, што у селу ретко има прилике, да се касније понавља оно што је некада у школи изучавано. Таква би се прилика могла створити, кад бн се узаконило поново учење с једномесечним курсом за оне дечаке, који су пре 1—6 година из основне школе изашли. По мишљењу и многих разборитих људи из села, с којима сам приликом вршења овогодишње ревизије говорио о тој ствари, најзгодније би време за ово поновно учење био месец јануар. Тога месеца народ сеоски не има скоро никаквих послова у пољу па му не би ни 65