Просветни гласник

ПРИРОДНА ИСТОРИЈА У ОСНОВНОЈ ШКОДИ

525

VI. Користи. Свиња је врло корисна домаћа жииотиња. Она се може лако и брно да угој и, и може дати од 80. до 160. ока иеса. По што је месо, маст сланина ? — (Свињетина 3. грогаа на оку, мас 6. до 8. гр. а сува сланина 8. до 10. гр. на оку). — Од свиња добијамо укусно месо, крметину, маст, кожу, и као што сам вам казао, чекиње за нрављење четака. Угојене свиње жељезницом разиосе се на далеко, те се раснродају по крајевима света, и у нашој отаџбини има велики број људи, који само живе од трговине са свињама. Ко зна, да поброји неке свињареке трговце ? Код нас готово сваки у јесен закоље по једну свињу, која се зове убојница, те од ње сугаи месо и сланину на зиму. Би ли умео ко, да поброји све послове око сређивања убојнице 1 Добро ! Ево и ја ћу нам поиричати: Најпре се свиња удари секиром у чело, те се онесвести и иадне, а за тим се ножем испод гугае (врата) закоље. Чека се док са свим не лишпе, па се после мете у једно корито и ту се ирелом водом попари и ошури т. јдлака се очупа. После о: ог изгледа чиста, бела и за јело. За овим се наопачке обеси, па се тело посред трбуха распори, утроба се извади и древа се очисте. Од црева, беле и дрне џигерице и бубрега прави се кавурма, а од главе и ногу пиктије. Остало месо употребљује се или одмах за кување, или се изуди и усоли те се као пастрма суши. Од бутина са вептаокама праве се гаунке, а од ситно исецканог меса кобасице. —■ Оланина осугаена врло је добра за јело, а особито са купусом укувана. Јесте лијели? — к Турци веле тарана је храна, Срби веле куиус и сланина" , ко је погодио ? — (Део овај рад деди је у главноме познат. Учитељу је задатак, да га на овај начин

само тачније обради, па му може одмах као писмени задатак у гаколи врло добро послужити.)Поброј ти, какве користи имамо од свиња ? —■ („Од свиња добмјамо месо, маст, кожу и чекиње за прављење четака"). —• ЈПта буде, ако се свиња подуже времена добро храни ? — ( <( Ако ее дуже време свиња добро храни онда се угоји и може дати од 80 до 160 ока меса»). Кјји људи распродају угојене свиње ? — («Угојене свиње распродају по целоме св»ту свињарски трговци, којих код на; има прилично доста"). —■ Која је свиња убојница ? — Опигаите рад око сређивања убојкпце ! —' Посло овога, ако време допугата, може се што причати и о претцима нагаих домаћих свиња о дивљим свињама, о начину жииота њиховог, о боји. о храни, о гатети, коју наносе усевима ријући поља, о лову, мрежама и псима помоћу којих се хватају, и. т. д. И најпосле једну гаалу као до датак: Један човек хоће да закоље своју свињу. Позове касапина и овај, један малечак подебео човек, дође, обали свињу и клекне на њу коленом. Но свиња скочи, а касапии уседне на њу, као да је узјагаи. Овиња трчи свуд по авлији, али јој се касапин тврдо за угаи држи, докле га она најпосле не збаци. па бага у једну бару. —• Овако би од прилике требало обрадвти сваку поједину лекци.ју о спаком животињском телу, ако желимо, да природна историја буде моћно средство за размигаљање и у опгате за духовни напредак као и корисно знање за нага пратички живот. На завршетку овог нагаег излагања покушаћеж>, да изведемо и једно практичко предавање из тежег дела природне историје, из минералоћије, и то: (Свршиће се.)

Задужбина пок. Васе Живанови^а. бив. секретара државног савета. Покојни Васа Живановић, сећајући се јога за зовањем стећи могу, а при том љубећи особито свога живота, како школа има благодетан и ко- своју домовину — завегатао је све своје имање на ристан утицај на народни напредак и високо це- образовање српске омладине , по тестаменгу који нећи све врлине које се само ваепитањем и обра- гласи :