Просветни гласник

КЊИЖЕВНОСТ

РС Њ И1ЖЕВН10СТ

Најновија немачка ињижевност о школским питањима

Из часописа ХеИвћгЈП, Гиг (Ие бз (;гешћ1бћеп О-утпазјеп.ч Свеска VI за Јули ]. ч 81 год. вадимо неке књи. жевне белешке о школским гштањима, која могу интересовати и наше школске кругове. I УегћагнПипЈтеп с1ег Б1гес1;огеп — УегвагатЈип^еп јп аеп Рголапсеп (1ев Коет§тешћз Ргеизвеп 8еЈ1; с1от Јаћге 1879 ВегИп ^Уек1тапп 1876 — 80; 7. Овезака цеиа је 32 марке (40 динара). (»Протоколи скупштине директора у покрајинама краљевине Пруске од 1879 год. Берлин 1879 — 8(1). Непремено једна од најлепших установа средњих школа у Пруској је та: да се директори средњих гакола по провинцијама од времена на време састају у нарочите скуиштине на којима претресају питања дидактичка и педагошка, било опште било специјалне природе, доносећи одлуке о тим питањима. Ове одлуке често служе за основу владиним расггисима или находе примене у школи као сталне норме. Теме о којима ће се на скупштини говорити, утврђују се из раније, и претресају се у проФесорским седницама појединих школа. Одлуке наставничких зборова свију пткола предају се једном директору на извештај, а други директор одређује се за критичара тог извештаја. И тако спремљена и са матерајалом добро упозната конФеренција свију директора приступа у општој седници претресању питања па најзад и одлуке о њима доноси. Пређашњих времена рад је ових конФеренција или усмено саопштаван појединим наставничким саветима или је штампан у кратко, раздаваи само члановима кОнФеренције. Од 1876 године узело је министарство просвете на себе ту дужност да про токоле тих конФеренција саопштава у целини у једној књизи. Садржина те књиге је врло богата. У свескама о којима овде реФеришемо, међу осталим питањима, претресена су и ова врло важна питања: 1 Да ли и даље да се држе конференције у овоме об_ лику као до сада што судржане или на који други начин ?. 0 школској дисциплиниизван школе ; 3. 0 ономе шта треба школа да ради за здравље ученичко, а на рочито што се очију тиче; 4. 0 уређењу школских књижница ; Е>. О практичном образовању наставничких кандидата за средње школе ; 6. Да ли је целисходно да се сви наставничасови преместе само пренодне ; 7. 0 преоптерећеносги ученика са школским задацима за израду код куће ; 8. Колико пажње треба обраћати естетичком образовању у гимназијима и реалкама ; 9, настава немачког језика, историје, Физике ; 10. 0 тач-

ном изговарању у латинском и грчком језику у вишим средњим школама и т. д. РеФеренти по свима овим питањима били су људи признате способности, а и признаги у књижевности. 0 тога се мора признати велика вредност гим пословима , а нема сумње да ће они бити на корист свакоме наставнику, који воле свој посао и мисли о своме предмету. Угарско министарство просвете наредило је, да се извештаји о стању школа у крал>евини угарској од времена нг време преводе и на немачки језик како би били ириступачни што широј публици. Тако су два извештаја министарства просвете од 1872 и 187 ) изашла и на немачком језику а 1879 изашао је и извод из извештаја последњих година. Све ово обраје Вг. Ј. Н. бћушкег!, под насловоси; »Ва§ ипд-апксће ХЈп^егпсМзуезеп ат вћЈиззе с!ез 8ћи1јаћге8 1876 —78 ћп АиПга^е с1ез К. ип^аг. Мпт1;ег Гиг СиНив ипс! ТЈп1;егпсћ1;, пасћ с1еп атШћеп СЈиеПеп (Јагдез^еШ« ВиЛарен!; т Сотгшазшп Гоп Р КШап 1881, 4°, У1 ; пр 368 8. У овој књизи је врло дивно описано, стање угарских гимиазија У глави ирвој стр. 99 говори се о историји гимназије Угарске од најстаријих до најновијих времена. Најинтересантнији део јссу реФорме, које су учињене у гимназиј ама за време ми нистровања садашњег мин. ТреФора, ко.је су завршене новим наставним планом од 21. Јула 1879 год. По том наставном плану у државним гимназијама (а само о тима се и говори у извештају) обавезни су наставни предмети : Религија, угарски језик , латински , грчки, и немачки језик, историја и геограФија, јестаственица, Физика , математика, нацртна геометрија, ФилосоФска пропедевтика и гимнастика. По разредима и часовима подељени су наставни предмети овако: Религија 2. 2. 2. 1. — 1. 1. 1., маџарски језик 6. 5. 4. 3. 3. 3. 3., латински језик 6. 7. 6. 6. 6. 6. 5., грчки језик почиње од петог разреда 5. 5. 5. 4., немачки језик почиње од III разреда 4. 3. 3. 3. 3. историја почиње од IV разреда 3. 3. 3. 3. 3., геограФија учи се до V разреда 3. 3. 4. 2., јестаственица учи се у V, VI и VII разреду са по 3 часа недељно, Физика у VII и VIII разреда са по 5 часова недељно, математика 4. 4. 3. 3. 4. 4. 4. 3., геометријско цртање до V разреда са по 3 часа, ФилосоФска пропедевтика у VIII раз. 3 часа, гимнастика у свима разредима са 2 часа. Овај наставни план вреди само за државне гимназије; аутономне задруге имају своје засебне планове. Строго одељених гимназија има у Угарској само 7 од којих су 5 пот-