Просветни гласник

49^

извештаји шкОлских надзорника

бро погођено и изведено, како у учитељској школи тако и у реалци. Питања су давана из разних предаваних делова и без реда, али је опет свако било одређено и јасно; одговори у*.еника били су лошији или бољи — према спреми појединаца —, али увек разумни и слободно казати. Нема сумње да су оба г.г. наставника и своја годишња предавања вршили начином, који је добро одмерен према спреми њихових ученика, и удешен према учвршћеним правилима методике и дидактике. Кад би, поред овога, могли г.г. проФесори своја пре .Јавања пропраћати и опитима, тако да својим ученицима све, о чем> им говоре, у исто време и покажу, била би Физичка настава у обема овим школама без икаке замерке. У богословији, где Физику предаје исти г. проФесор који и у учитељској школи, испитни одговори ученика доста с) изостали иза одговора ученика учитељске школе. Истина је, да ја у овоме упоређујем ученике II. разреда богословије, са ученвцима који учитељску школу свршавају, и да то чиним на релативно маленом броју иреслушаних у обема школама. Но и ја сам ово обоје имао у виду кад сам ону оцену изрекао. Држим да је овоме узрок то, што је, при једнакој предходној, паралелна спрема богословских ученнка за Физику, много слабија од оне која се у учитељској школи добија. Природно је, да се у обема овим школама не може исти начин предавања са иотим успехом применити. По моме мишљењу ваљало би све дотле, док се богословска школа не реоганизује, предавати у њој експерименталну Физику у најстрожијем смислу речи т. ј. тумачити природне појаве приликом опита, а не упуштати се у никаква научна доказивања, ван оних која се аритметиком исвести дају. У обема овдешњим нижим гимназијама предаје се Физика у III разреду, дакле већином правој деци. чији млађани, јоште мало обрађени ум тешко појима сухопарне егзактне истине, каке су већином оне, из којих се састоје фитички закони. Са тога овде може бити места само елементарној физици са чисто очигледном наставом. Али извођење оваке наставе тражи поглавито двоје: потцуну збирку физичких справа, и уметност наставника да са њима рукује. Међутим у обема овим школама налазе се фиЗ ички кабинети тек у првом зачетку. И кад би г.г. наставници били и у експериментисању вешти, и за очигледну насгаву, или сами заузети, или на њу прописом упућени, опет би, при оваком стању поменутих збирака, врло често принуђени били, да и најпростије Физичке појаве, место да их истински покажу, речма описују и цртежом престављају. Посљедице оваквог погрешног, јер неприродног, начина нредаван .а еламентарне Физике, опажају се јако на испиту

у одговорима ученика ; јер деца, не могав да разуму говор свог наставника о догађајима и предметима, које нису никад, па ни тада, ни чула ни видела, дохватају шчолску књижицу, и из ње уче лекцију по лекцију на памет, с много труда а мало разумевања. Тачка под 2) — Оцена висине знања, до које се са физичком наставом у поједшшм школама допрло може бити само релативна, и то према оној, која је за сваку школу посебица као највећа одређена и обележена. Из учитељске школе и богословије, где се свеколика школска настава наших учитеља и свештеника завршује, треба да се и из Физике изнесе толико знања, колико је за будући озбиљни задатак ова два важна друштвена реда потребно, а то је у најмању руку, тако пазнавање најобичнијих природгшх појача и њихових закона, да их могу и другима објаспити и најкориснијој примени научити. И заиста ово је скоро постигнуто са оним учитељским кандидатима, који излазе из учитељске школе; јер поред лепог, чисто физичког знања, добијају ови у тој школи и не мања количине знања из хемије, природне историје и елементарне математике, а ове се узајмице попуњују и чине целину, са којом се самостални учитељски рад може да одпочне и успешно да развија. Да се све ово не може тврдити и за ученике наше богословије, види се већ из оног дела тачке под 1) овог извештаја, где сам казао, да је овогодишњи испитни резултат у II разреду те школе недовољан, и да се бољи само у измењеним приликама постићи може. С обзиром на то, да се у II разр. богословије завршује Физика н да је према томе, испит у тој години, мерило физичког знања код свршеног богослова, мора се рећи: да је оно мало за образована човека у опште, а тим пре за онога који свештеничком реду припада. Са учењем Физике у реалци и гимназији хоће у главном, ово троје да се постигне. Прво, да она послужи као помоћна наука неким другима, које се у ередњим школама, са њоме упоредо или после ње, предају. Друго, да користи у практичном животу и оним младићима, који завршују своје образовање са целим тим школама или само њиховим нижим разредима. Треће, да та Физичка знања послуже као солидан основ, на коме се , кад ученик пређе у велику школу, може подићи целоставна зграда, која би се звала научна Физика. У Реалци, где се Фпзика предаје у IV и У разреду, где предходна и упоредна спрема ученика из других наука иде на руку физичкој настави добивена знања из Физике, добро задовољавају захтеве саме ове а и велике школе, мање добро оне, које тражи