Просветни гласник

ЗАИИСНИК ГЛАВНОГ ЗБОРА

ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТД

IV 28, у V 33, у VI 31, у VII 32 часа. Обраћа иажњу даје поремећен првашњиброј часова, па какоје чуо рапије да је математичкој гр^пи дато сувише часова, могло би се овде сад то исправити. Ст. МарковиК, проФ., сматра науке математичке као врло важне особито као науке за претходну спрему. Помиње тешкоће које су везане за предавање ове пауке, а велике користи за вежбање младога духа у апстракцијама. За тим побраја све граве математичких наука и њене обиме на но се , па узевши све то у обзир слаже се у главноме с бројем часова у наставном плану, с изменом да се аритметичка наука учи у I и II са по, : 4, алгебра у III и IV са по 4 часа, у V са 3, VI са 4 и VII разреду са по 2 часа недељно. Специјално геометрија да се учи у V са 4, у VI са 3, у VII разреду са три часа недељно. Хоће да дође алгебра у III разред с тога, што тај разред не добија тиме никакав терет, јер број часова аритметике толики јс , да се може свршити оно што је прописано и да се сврше четири вида рачуна а^гебарских; даље што би се тиме избегло преоптерећење IV разреда, а били би ученици спремнији за слушање Физике и геометрије, најзад и с педагошког се гледишта то оправдава. Марко ВелизариК. сматра да математички предмети нису тешки, али су сувопарни, с тога их ваља понављати, и из тих разлога предлаже да се рачуница предаје у I и II са по 4, у III разреду са 3 часа недељно, у IV, V и VI разреду да се предаје алгебра са по 3, а у VII са по 2 часа недељно. Без оволико часова није могуће алгебру свршити. Што се геометрије тиче мисли да остане по предлогу, т. ј. да би требало и њој дати у V, VI и VII разреду по 3 часа недељно. Но с тим бројем часова не би се никако могла свршити стереометрија, јер се она не да популарисати, но се може само научно предавати. М. МијаиловиА сматра да је мало у III разреду 4 часа за аритметику, пошто се у том разреду раде практички рачуни и то врло разнолики. Но најзад би пристао на предложени број часова, али да се никако не смањује. Што се алгебре тиче , мисли, да алгебри треба у IV разреду 4 часа недељно , пошто ту треба дати прве основе, а у V и VI разреду довољно је 3, у VII 2 часа. За геометрију находи да је довољно у V, VI и VII разреду по 3 часа, као што је у предлогу министровом. М. ЈовановиК находи да се аритметика у два прва разреда и првом семестру III разреда може свршити , а другог семестра да почне алгебра. Ако се она тако почне, може се продужити у IV и V са по 4, а у VI и VII разреду са по 2 часа недељно. Алгебра се може без бојазни спустити у III разред, јер би се тиме олакшало изучавање Физике, а наша деца у тим

годинама потпуно могу савладати алгебру. Што сс геометрије тиче , слаже се с предлогом министровим. Ј. Пецић сматра да рачун игра велику улогу не само у животу него и у опште у животу људском; те је за то да се рачуну поклони што већа пажња, и да што већи број часова, како би се обрадило што вигпе материјала из тога предмета. Не верује да сс аритметика може свршити за две , но јој треба бар три године као што је и предложено у наставном нлану. Што се тиче алгебре, предлаже да се сва нижа математика сврши у гимназији , а само виша да се предаје у великој школи, иначе морала би се у великој школи отворити нарочита катедра за нижу математику, која би имала трајати бар један семестар. С тога је да се алгебра учи 3 године са по 4 часа недељно , а геометрија онако као што је у наставном плану. Др. Валента обраћа пажњу да је математици дато по предложеном наставном плану исто толико часова у реалци колико и у гимназији, пита за што је то тако учињено. Министар одговара да је та мала разлика у математичким наукама у реалци и гимназији отуда, што закон о реалци није претресен на прошлогодишњој Скупштини , и с тога је математика остала с малим бројем часова у реалци , јер тамо има према закону превелики број наука, па је свакој требало дати места. М. МаринковиК помиње како се у нас сматра математика као најтежа наука, и то само с тога што се много теоретише, па предлаже да би у нижој гимназији требало рачунање да буде што практичније, јер алгебарске операције апстрактне су за децу, па се морала изучавати механички, а овај је начин изу чавања осуђен. На основу тих разлога пристаје да аритметика остане по предлогу министровом. Алгебра да се учи у V и VI разреду са по 4, геометрија пак у VI и VII са по 4 часа недељно. Ст. Марковић находи да су у наставном плану математичке науке довољно заступљене , само треба одређени нм број часова боље распоредити. Понавл>а да предавање алгебре треба почети у III разреду. Министар саопштава да има још два говорника, но он мисли да би добро било да се г. г. стручњаци договоре у конФеренцији , те да изнесу Збору један сагласан предлог. Министар саопштава да су се 4 стручњака: гг. Стојан Марковић, Мијаило Мијаиловић, Мата Јовановић и Ј. Пецић сложила на ово: Аритметика у 1 и II са но 4, у III разреду са 3, Алгебра у IV . г ,, у V 4, у VI 3, у VII раз. 2 часа; геометриЈа у IV 2, у V 2, у VI 3, у VII разреду са 4 часа недељно.