Просветни гласник

ЗАППСНИК ГЛАВНОГ ЗБОРА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

5 , г ! 5

у VII 34 часа нодељно. Ради здравља дечијег и ради напретка саме науке мњења је да се умножи број година са једном, те да се предмети боље разместе а деци олакша учење. Жив. СимиК сматра да је голем материјал гимназијске наставе и да. се не може савладати за 7 година но треба 8. Не находи да се смета сиротињи, ако се гимназија продужи на 8 година, јер ако сиромах ђак има мање посла у школи, моћи ће наћи више рада ван школе те да олакша своје издржавање. С. МарковиК сматра да .је корисно продужити гимназију на 8 разреда, с тога што тада деца неће бити преоптерећена, а ученици моћи ће изнети из гимназије неку целину у своме знању. 77. ЂорђсвиК помиње да је главно иитање с каквом спремом треба нримати ђаке у гимназију. Не слаже се с тим да се учење у гимназији продужи н;> 8 година, што и сада има мало људи који се баве науком и који изуче све школе, а ако се учење повиси, биће их још мање. За то је да се подиже образовање у нижим школама а не у вишим. A. НиколиК је да буде гимназија од 8 разреда због времена учења, желећи да ученици никад не седе дуго у школи. Не треба уводити већи број наука но садање размакнути, тако да у нижој седе деца од 8—10 а у вишој од 8—11 часова пре подне. М. МаринковиК находи да деца према наставном плану нису преогггерећена, с тога није да се гимназија подигне на 8 година. Д. ЈовановиК је за 8 година не само ради здравља дечијег, но и зарад самих предмета, јер се тада не би кубурило распоредом. Имало би више времена за сваки предмет а и нижа гимназија могла би бити као целина за се, а виша опет за се. Св Вуловић слаже се с П. Ђорђевићем да треба најпре на основне школе особиту пажњу обратити. Ако се гимназија према нашим потребама сматра као школа за опште образовање и узме што је најпотребније, може се сврпгати и за 6 година а 7 су са свим довољно. Др. Валента је за 8 година, јер се у целој Јевропи узима тај број као минимум за гимназијску наставу. То је с тога што је појам општега образовања данас много шири но што је пређе био. Друго, што се тешко може раније одлучити младић на коју ће страну поћи стручноме образовању. Треба узети у рачун време учења а и саму ширину предмета. Пајзад и с тога је за 8 година, што би се у томе ногледу изједначили с осталом Јевропом. B. КариЛ изјављује да је само за то гласао за оволики број часог.а, колики је новим наставним нланом узет, што је још у почетку наглашено да ће се гимназија продужити па 8 година, је р ће ипаче

деца бити преоптерећена многим часовима; но ако би се гимназија продужила на 8 година, то да се не умножавају предмети него да се распореде већма, те да се деца не преоптерете. Др. Докић тврди да су се ђаци наши из VII раз., изузимајући језике , вазда могли мерити у екзактпим наукама са ђацима VIII разреда туђих гимназија. Он није за 8 разреда, пошто вели, да се ми не можемо угледати на Јевропу, јер су наше прилике друкчије од оних у западној Јевропи, а и с тога што се опште образовање може за 7 година довршити, пошто све зависи од програма наставних предмета. Др. ЛазаревиГг је такође за 7 година и то због тога што је уверен да деца нису преоптерећена, а и што нема за сада довољно наставника. Арх. ДучиА находи да је довољно 7 година за опште образовање и за спремање за специјално изу чавање. Св. НиколајевиИ тврди да на западу све друштво почива на интелигенцији не стручној но општој. У нас су друге прилике. Маса на којој наши друштвени покрети почивају излази из ниже гимпазије, с тога би у нас требало обраћати већу пажњу на основну школу и нижу гимназију. Зато што је у нас гимназија спрема за стручно образовање, он је за 7 година. Арх. Нестор је да буде гимназија 7 година, пошто за нас према садањим приликама а специјално и према нашим народним особинама толики је број довољан. Ј. Пецић мисли, да за пењање година у гимназији"говоре дв 1 разлога : знанствени и здравствени. Што се првог тиче, налази да се самим пењањем година неће поправити спрема ученпка гимназијеких , јер то зависи и од других важнијих услова, као што је поглавито снрема наставничка, књиге и друга учила. Што се пак тиче другога разлога, мисли да је по здравље ученичко боље, ако учење у гимназијама буде краће. С. ЛовчевиИ находи да је према наставном плану и броју предмета који су прописани мало 7 година за гимназије , иначе биће предмети претрпани. Но ако се предмети боље разместе, и према изјавама које је од лекара чуо, находи да је доста 7 година. С. МарковиА не сматра да је темељ образовању основна но средња школа. Находи да је и гарантија за само знање у средњој школи већа но у основној; с тога је да се гимназија учи 8 година. Ж. Симић помиње да се сада од гимназије тражи много више но пређе, с тога је за 8 година. Св. ВуловиК признаје да су предмети претрпани кад је гимназија 7 година, но треба и неке предмете избацити, и у опште уклонити претрпаност, паћебити довољно 7 година. П. ЂорђевиК не находи да су ученици претрпани, а и да јесу томе се може помоћи. Мисли да што