Просветни гласник

ЗАТТИСНИК ГЛАВНОГ ЗБОРА буде нећи број годииа све ће бити мање ђака у гимиазији. Ј. Пецић находи да би се цретоварење у вишој гимназији отклонило тиме, ако би пижа била од 3 а виша од 4 разреда. То се правда и тиме што је опште образовање у гимназији главније но стручна спрема, и што ће се учење у основној школи проширити. Министар иросвете : Пре него што би ствар изпео на гласање рад је да каже две три речи у објашњење. Тако, напомиње, да је то питан.е претресано зимус у Пародном Представништву и расправљепо је законом као што је познато. Морали би се, дакле, наћи особити разлози, са којих би се могло у тако скором времену на ново износити пред Народпо Представништво. Разлози би се ти пајпре нашли у томе, што је питање од знатног утицаја на дал>е извођење реФормс у средњим школама, јер за дал->и рад у овом иравцу много зпачи хоће ли остати сталпо или хоће ли се променити ово што сад закон паређује о трајању средње-школске наставе. С тога је и потребно било да се данас поведе овај разговор, да би се видело како са свога гледишта мисле људи од науке и од практике школске о питању, за које би се могло рећи да га јеНародпо Представништво расправило само са свога иолитичког и практичког грађанског гледишта. Но баш да би био овде и усвојен предлог о упођењу осме године у средње-школској настави, имало би смисла износити га као нов предлог Скупштини истом кад би се овај Збор за такав предлог изјавио једногласно или са пресудном већином гласова, који би бнли јаким разлозима подупрти. За тим ставља предлог на гласање и Збор је са 14 противу 9 гласова одлучио да учење у гимназији остане по досадашњем — седам годииа. Министар је зпкл.учио данашњи оастанак у 12 часова у подпе.

САСТАНАЈ? VII 18. Августа 1881. год. у Београду ПРЕДСЕДАВАО МИНИСТАР ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕИИХ ПОСЛОВА Стојан Новаковнћ БЕЛЕЖИО Др. Ник. ПетровиК секретар мшшотаретва нроевете и црквеннх пословл Били су: редовни чланови : Ј. Пецић, Арх. Н. Дучић, Арх. Нестор, Др. Л. Докић, С. Милосављевић, Др. Ј. Валента, М. Миловук, Др. В Бакић; ванредни: Св. Николајепић С. Живковић, С. Марковић, проФ.,

ПРОСВЕТНОГ САВ6ТА 553

М. Марковић, С. Вуловић, В. Карић, М. Марппковић, А. Николић, Ш. Симић, П. Ђорђевић, Д. С. Јовановић, С. Ловчевић, Др. Л. К. Лазаревић, М. Пастић, Ђ. Тешић В. Јанковић. ПОЧЕТАК У 9 ЧАСОВА ПРЕ ПОДНЕ Деловођа прочита записник VI састанка, који Савет прими. Министар просвете и црквених послова: Господо, Један део знаменитога реФориног рада у нашем школском животу доведи смо јуче до краја. Рађен је и нретресан и у кодегијама и овде лагано и онрезно, с јасном жељом, да саслушавши се потпуно и измеривши све обзире, тим нутем нађемо једну основу, по којој са сигурношћу можемо даље поћи к потпуној организацији школа наших. Таким начииом ми смо оиределили време рада разредима, а тако исто време и положај иредметима у општој целини средњешколске наставе. Такам начином добили смо одређене основе, по којимаможемо досадашњим путем поћи даље у састављање нормалних програма за наставу у средњим школама нашим. А пошто се и тај иосао сврши, ваља ће прионути, да се један пут у целиаи и систематски изради један од најглавнијвх послова у реФорми, удесна литература за средње школе. Наша је школска ли тература стаЈала до сад већином без регулатора и правца, на милости и немилости случајаили оних који су се у таким нриликама хтели посвећивати носло вииа , у којима нису могли тачно знати ни чега да се држе, ни чему да теже. Познато је, да је ради хе неизвесности многа снага узалуд трошена , да се многа од посла уклањала. Да није те неизвесности било, снаге и воље је било толико и до сад, да би се школској настави пашој могло много више добра допринети него што је то у ствари учињено Сад је ту онаЈнрва тврда основа која .је била од потребе, и до пас ће стајати, да у започетом правцу урадимо по њој и све друго, што ће безвољне, раздешене или колебљиве силе побудити на посао и концентрично повести на корисно и благословом обилато поље народног образовања. Седнице првога Главног Збора Просветног Савета могле су сваког уверити, колико су потребна договор и споразумевање у пословима школским. У школском животу и у просветном развитку једнога народа има много питања која се не даду расправити самим ауторитетом администратпвне власти, и за која је овај Збор најмеродавнија средина. Од школе данас зависи сва будућност једнога народа. Школа ће пак тек онда постатп јак и моћан организам у животу 71