Просветни гласник

554

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ЗБОРА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

народном, кад у н>ој на сваком крају отаџбине буде 1 једна душа, једна тенденција , и — колико се год може — Једна моћ. То се , по мом мишљењу, може у пуној и крепкој мери пости^и само оваким саветовањем школских носленика. Много отворених питања, која ће временом и редом својим излазити пред будуће зборове, вма на све стране у шкодском животу Много што шташто је сад особина иди традидија једне шкоде , а корисно бв бидо свима, прећи ће тим путем и у остале , и постати својина и традиција општа. Вешти ће се учити још бољој вештини један од другога; невешти ће имати придику, да се упознаду с оним што им недостаје, и у засебно, оцепљено животарење по појединим крајевима ући

ће крепак и свеж живот заједнице и општега интересовања и надметања. Ово некодико речи речено је за то, да би се свечано потврдила ведика корист оваких састанака и саветовања, ма да о њој нико не сумња. За то ми и допустите, да вам на завршетку овога првог Збора Гдавнога Просветнога Савета захвадим на труду и љубави, с којом сте у саветовањима учествовали и да пожелим, да овоме првом Збору редом из године у годину посдедују остади, и да их свагда одушевљава љубав к напретку и ширењу науке и просвете, јер је без тога један просветни савет и замислити тешко. Министар је за тим закључио састанак у 9Ј/ г часова.

Записник Главног Просветног Савета

САСТАНАК 1ТП 17. јуиа 1881. год. у Београду. Били су : председник др. Ј. Панчић ; редовни чланови. От. Марковпћ, ректор вел. школе, Мих. Петковић, арх. Н. Дучић, арх. Нестор, др. Л. Докић, Св. Милосављевић, др. Ј. Валента, М. Миловук; ванредни чланови: Јов. Туроман, Св. Николајевић, Ст. Марковић, Љ. Ковачевић, Бор. Тодоровић и Ђорђе Тешић. I Чита се Записник 1јУТ састанака и савет га прима. II Г'. М. Миловук реФерише о квалификацији Радуловића и услед тога реФерата савет одлучује да г. Радуловић има обичну квалиФикацију за предавача Физике и математике у средњим школама. III Председник саопштава два писма г. министра просвете и црквених послова од 13. јуна ПБр. ;>519 и ПБр. 3467 којима спроводи савету кривице учитеља Влад. Станковића ражањског и Лзубице Стаменковићеве вратарничке. Обе кривице упућују се дисциплинарном одбору. IV Председник саопштава савету писмо г. министра просвете и цркв. иослова од 13 јуна ЦБр. 500, којим шаље савету на преглед и оцену ирограм по коме би се имала иаписати књига о иричама Христовим за вишу женску школу. За прегледање тога програма одређује се нарочити одбор, састављен из г.г. арх. Нестора и др-а В. Бакића.

V Г. Арх. Иестор у име дисциплинарног одбора реФерише да је одбор разгледао све што се наводи против г. Аркадија Драгојловића учитеља метришког и Милосава Ђурића учитеља крепољинског и да је одбор нашао као потпуно доказано да се г. Драгојловић доиста онија и у пи.јанству чини дела, која га чине недостојним учитељства, а г. Ђурић да се тако карта да је услед тога често без хал>ина у механама остајао. На основу овог реФерата Савет је одлучио: да се Аркадије Драгојловић учитељ метришки и Милосав Ђурић учитељ крепољински имаду, као недостојни учитељства, отпустити из службе учитељске. Што се тиче кривице Ђуре Јанковића, учитеља сурдуличког, који се окривљује због пискарања по општини и срезу, одбор ј е нашао да његова кривица није таква да би га требало огласити као недостојна учитељске службе. Савет је ову одлуку одбора потпуно усвојио. При кривици Јелене Илићеве, учитељке брзопаланачке, одбор се поделио на већину и мањину. Већина находи да је владање учитељчино такво да би је требало отпустити из службе а мањина находи да је владање учитељчино доиста неупутно, али да није толико крива, да би је требало из службе отпустити. Савет је с погледом на то што је кривици учитељке Јелене у многоме крив и чиновник који је у ту ствар умешан и што нема позитивних доказа за њено рђаво владање одлу^ио: да до Јелене Илићеве нема толико кривице, да би је требало отпустити из учитељске службе.