Просветни гласник

556

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПР0СВЕТГ10Г СлВЕТА

тематичке предмете, Ђорђе Ничић за јестаственицу и Тимотије Вугарски за учитеља цртања, а да нема довољну квалиФикацију г. Фрања Бавричек. Оваку одлуку донео је савет с погледом на потребу и оскудицу која се опажа у предавачима за средње школе и с обзиром на чл 7 тач. 2 закона о устројству гимназија. III Потпреседник саопштава писмо г. министра просвете и цркв. послова од 22 о. м. ПБр 4422, којим пита савет да ли г. др. Марко Леко, предавач гимназије београдске, мора полагати проФесорски испит и ако је у Швајцарској положио докторат ФилозоФије а специално из хемије. Савет је с погледом на чл I. закона о проФесорским испитима мишљења да г. Марко Леко мора полагати проФесорски исгшт. IV Потпреседник саопштава писмо г. министра просвете и цркв. послова од 28 о. м. ПБр 4587, којим шаље савету на разматрање кривице Радивоја Ковачевића учитеља засавичког. Унућује се дисциплииарном одбору. V Потпреседник саопштава савету писмо г. министра просвете и цркв. послова од 21 Јула ПБр 41 о7 којим пита савет: да ли се из средњих школа искљученим' ученицима с правом на полагање годишњег ис. пита, имају рачуиати оне белешке, које су преко године пре искључења добили или лрелазе у старије разреде само по испитној белешци Савет је мишљења да се ученицима искљученим с правом на испит са испитном белешком имају рачунати као годишње белешке оне, које су ире искључења добили, иа ма то била једна белешка. Према резултату који се добије из тог срачунавања, одлучује се и на прелазак ученика у старији разред. За тим је потпреседник закл.учио састанак.

САСТАМА^ 1 ј Х1 5. Августа 1881 год. у Београду Вили су : потпреседник ^Ј. Пецић, редовни чланови: От« МаркоБпћ, ректор вел. школе, II. Срећковић, арх. Н. Дучић, др. Л. Докић, Св. Милосављевић, др. Јован Валенга, М. Миловук; ванредни члановл : Св. НиколаЈевић, Св. Вуловић, др. Л. К. Ла-> заревић и Ђ. Тешић. Привремени деловођа др. Ник. Петровић. I Привремени деловођа чита записник IЛ састанка: н савет га прима.

II Потореседник саопштава писма г. министра просвете и црквених послова, под ПБр. 4403, 4208, 4817 и 4789 којима шал,е савету на оцене сведоцбе ових кандидата којим се ишту за наставнике средњих школа: Милоша Марковића, свршеног ФилосоФа, Ђорђа Станојевића, сврш. ФилосоФа, Милана Зарића, сврш. фи .осоФа и Мите Живковића, проФесора сарајевачке православне гимназије. Пошто је савет разгледао сведоцбе тих кандидата, мишљења је да: г. Милош Марковић има обичну квалиФикацију, Ђорђе Станојевић има одличну, Ми лан Зарић врло добру а Мита Живковић обичну ква лиФикацију за наставнике средњих школа. III Господин министар просвете и црквених послова с писмом својим од 11 ов. м. ПБр. 3599-шаље савету на преглед књигу »Пово васпитање« коју нуди на откун преводилац Владимир Красић. За прегледање тога дела савет одређује др а Николу Ј. Петровића. IV Г. Светислав Буловић чита следећи свој реФерат о књизи »Мамајево разбојиште.« Главном просветном савету Главни Просветни Савет предао ми је на оцену дело: » Мамајево разбојиште « или битка на Куликовом пољу између Руса и Татара. Историјска прича из 1380 год., еаписао Д. Мордовцев , с руског превео иротојереј Ж. Јовичић« -- да кажем може ли се ово дело примити, да се даје на дар добрим ученицима. Главном просветном савету биће познато, да је у кругу његову биао једном претресано питање: да ли. у опште треба ученицима каиге поклањати или тај обичај треба укинути. Као члан просветног савета ја сам оеда исказао своје мишљење: да тај обичај треба задржати само у основним школама и у ннжим разредима гпмназијским п то тако, да сви ученици, који из млађег разреда у старији прелазе, буду одликовани тим даром, из разлога, које сам онда навео; а да се за ову потребу саставе нарочите књиге и колекције, које би израдили вештаци по плану који би дао Просветпи Савет или Збор наставнички. Ово ми је и сад начелно мишљење о овој ствари. Али ја с овог гледишта не могу давати свога суда о овој књизи, што је преда мном ; јер оно није примљено, нити се по њему ради — у нрвој половини , ваљда , из економских разлога, а у другој са немања нарочито удешених књпга. Оцењујући , дакле, ову књигу према данашњим ириликама и нрема досадашњем набављању књига за поклањање добрим ученицима — ја бих могао укратко изрећи свој суд: да и ова књига за-