Просветни гласник

076

ГРАЂА ЗА ИСТОГИЈУ ШКО

1ЛСТВЛ КНЕЖЕВИНЕ СРБИЈЕ

И тако је 19 јуна 1838 године било саетављено попечитељство просвете. Ако историјски пропратимо рад Кнеза Милоша око установљења те нове „високе канцеларије," видећемо да је он с једне стране схватио са свим правилно значај просвете и школе по цео народни живот а с друге стране, да је томе свом схватању хтео да да израза у онаквом облику, какав је за тадашњи развитак народне свести био најпријатнији. Он је ускоро после одпочетог уређења државне управе опазио, да су школа и народно образовање битни /слови за даље успешно развијће лладе срисгее државе. Набавити добре учитеље, стараги се за умножење срестава у школском Фонду, помагати даровиту српчад у школовању, нодићи угодне школске зграде, установити народиу библиотеку, отворити типографију, — сви ови радови, којима је Кнез Милош положио прву, а у исто време, и чврсту основу, износе нам унутрашње разлоге који су кретали Кнеза Милоша све више и више у лапред, који су га најпосле са свим логично довели на мисао, да такав огроман и важан посао повери нарочитом надлештву, које је створио у „високој канцеларији." Њему је, као што се види , била јасна потреба , да ваља просвети и школи у српској кнежевини, која се тек ствпраше, дићи врло угледно место не само по њиховој унутрашњој вредности него и по спољном облику. С тога и виђамо, где он за управника ове нове струке узимље првога чиновника у тадашњој државној елужби, узимље председника државног Совјета. Он је хтео тиме видно да покаже онима, који не могаху пронићи у његове унутрагање разлоге, како млого полаже на струку нросвете и народпога здравља. Поставивши на место Тенкино брата својега Јеврема, Кнез Милош је тиме хтео на још један начин да одликује положај новога нопечитеља, коме даје исту ону титулу као и продседнику државнога совета. Што је год као изврсно писмено нашао, вади Кнез из Совета и великога суда, па ставља на расположење новоме попечитељу иросвете, само да би овај довео струку ту у „нодобателан поредак" да би је унапредио опако како она заслужује. Објавиши своје намере о новој канцеларији

' свима државним надлежателствима а сам, упућујући Радовановића у нову канцеларију, Кнез је пробудио у свнх пажњу на свој нов створ. Може се, без ноговора рећи, да је за оно доба и брзо и с много пажње, а за кратко време доста ураћено. Можемо сматрати да је с овим ударен сгалан темељ попечитељству просвете. Но да би овај мој покугаај био што потпунији, треба ми номенути и оне промене које су се мало доцније догодиле у државној унрави Орбије. На скоро после обнародовања напред поменугих писама квежених дошао је нов устав — 12 декембра 1838 год. — Каква разлика између народног устава од 3 Фебруара 1835 и турског устава од 1838 године ! У новом уставу не беше места за нарочитог понечитеља просвете, по њему иостоје „три висока сановника, попечитељи внутрени дјела, финанције и правосудија, као и нонечитељ Кнежеве канцеларије. 1 Просвета беше новим уставом придодата попечитељу правосудија. А шта све није томе попечитељу стављено у дужност ?! «Попечитељ опредељен за руководство правосудија, имајући у свима својствама и министарство обште народнога ваепитанија и распространије наука," 2 наређује му се да прегледа пресуде и све судске послове. Даље, (( Он ће се занимати такође са изображенијем опгате народни права, устројенијем нови школа, и с ободренијем обученија нуждни вјежества. Он ће имати надзираније над болницама и прочима општеполезнима заведенијама, и ставиће се у преписку са управитељима церковнима, за устроити све, што се тиче закона, богослуженија и Церкве 3 Нов устав донео је и ново „устројеније совјета књажевства ерпског," које је обнародовано 27 априла 1839 године. Устројство савета нризнаје попечитеља „правосудија и народног просвегатенија." 4 1 Устав Књажевства Србијс, т. ј. султански Хатишериф. чл. 16. 2 Н. и. месту чл. 2 1 3 Н. и. месту чл. 22 4 Устројеније Совјета Кшажевства србског чл. 0