Просветни гласник

588

НАУЧНА ХРОНИКА

хроника

XI 0 тунедима Кроз цеду малену Швајцарску а нарочито кроз југоиеточни њен део пружају се огромнс планине, Алпи, које својом висином достижу неколико хиљада метара. Као средокраћа пзмеђу Немачке и Италије, Швајцарска је била ћуприја преко које је прелазила немачка индустрија и трговина у Италију , од ове даље на југ и исток и обратно. У правцу саобраћаја подиже се у Алпима велики брег свети Готхард висок на 2500 метара. Ма колико да је Швајцарска чувена својим железницама по бреговима , опет је немогуће било провући непосредну пругу између Немачке и Италије кроз кршевити предео светог Готхарда. То је много сметало брзом саобраћају између те две државе. С тога почеше мислити инжињери обеју држава како би било да се кроз свети Готхард, провуче тунел, који ће везати Немачку са Италијом кроз неутралну Швајцарску. 0 том нредузећу мислило се доста, јер то није било обично предузеће железничко. Тешкоће које је требало у том послу савладати биле су техничке и Финанцијске природе. Техничко питање састојало се у томе, да се пробуши тунел дугачак скоро две немачке миљо, који, да би се за извесно време довршио морао би се почети са оба краја брега. Земљиште које је требало провалити , састављено је из тврдог гранита, кварца, и другог стења. Но с друге стране ослањајући се на искуство при копању мало мањег тунела Монт Цениса и на усавршаваним справама за бушење поред свега тога могле су се техничке тешкоће савладати. Друго питање Финанцјиско решило је друштво састављено од више чланова, уложивши велике капитале; оно се обвезало да за осам година почињући од 1 октобра 1872 год. тунел доврши. Славни предузимач за овај велики носао јесте Фавр. При самој погодби имао је да издржи конкуренцију са једним италијанским друштвом. Оно је захтевало девет година за посао а Фавр осам. Италијанско друштво дозволилоје да изгуби осам милијуна уложепе кауције тек онда, ако не доврши тунел тек за једанајест година, а Фавр је пристао да изгуби кауцију после девет година и то под овим условима: Готхардски тунел да доврши за осам година. Друштво за прављење тунела да плати предузимачу 5000 Франака за сваки дан ако он доврши раније тупел, а предузимач се обвезује да њима плати 5000 франака за сваки дан ако доцније доврши тунел и то за првих шест месеци , а за друго пола године да им плаћа 10000 Франака за сваки дан. Ако се са

тунелом задоцни читаву годину", онда цела његова кауција остаје друштву Готхартском. Према оваким условима Фавр се подвезао да прави тунел за 1 5 милијуна Франака јевтиније. Пошто оваке огромне послове предузимљу само велики предузимачи, вредно је да се упознамо из ближе са предузимачем готхарског тунела. Луји Фавр као син једног обичног дунђерина родио се у Шен Бургу близу Шеневе. Он је у месту рођења изучио основне школе и у слободно време помагао је оцу у послу. Од 17 год почео је да путује и отиде у суседну Француску. Одма је показао велику вољу и дар за механику и одма се поче говорити о њему кад је решио једно питање о ком многи инжињери разбијаху главе. После извесног вромена постаде он самосталан предузимач великих железничких грађевина ^које се баш онда подизаху. На томе пољу развио је Фавр свој необични талент за механику. Својим предузимањем брзо се обогати а што му је недостајало у науци тоје накнадио окружив се чувенпм светским инжинерима. Конкуришући за овај тунел имао је да се бори са италијанским друштвом 8ос1е1а ИаПапа (Ге1 Вауоп рићНс1. Кауцију од 10 милијуна Франака , коју је требао да уложи скупио је од првих Женевских Финанцијера. ЈДео посао руководио је сам и врло је мало био изван тунела. После многих неприлика с којима је имао да се бори у почетку, посао му је у последње време врло добро напредовао, али не дочека да га види довршеног. 19 јула прошле године у подне пође Фавр са једним својим пријатељем у тунел са Гешененске стране и стигне потпуно здрав до места. Но у повратку удари га капља од које и умре. Сутра дан 20 јула сарањен је а пратило га је више од 2000 пратилаца до Женеве. После свршене погодбе посао је отпочет одма, но због неких непредвиђених препона нису се могле одмах употребити машине за копање. Рад је отпочет са обе стране брега код Аирола и Гешенена. Код Аирола у потребиле су се мапшне тек 1 јула а код Гешенена тек у половини септембра идуће године. Само 307 метара био је тунел руком израђен за то време. Помоћу машина избушило се одма година 1873 880 метара. Године 18 74 ископано је с обе стране 1784 метра. Тек од године 1875 радиле су машине пуном снагом, и те године израђено је 2429 метара. Године 1876,2026 метара; 1877 год. 2224 мет. 1878 год. 2539, а 1879 год 2336 метара. Како је који део тунела израђен, одма су намештене и шине и цео посао ишао је са таком тачношћу да су правци копања скренути